Selaković je još jednom pozvao Masa da poseti Srbiju, podsećajući da je ta poseta nekoliko puta planirana i odlagana.

 „Ali, želim da verujem da će se što pre steći uslovi da se vidimo u Beogradu, da nastavimo razgovor, i zajednički da radimo na pitanjima od značaja za Srbiju i Nemačku i evropski put Srbije“, rekao je šef srpske diplomatije.

 Кako je rekao, razgovarali su o evropskom putu Srbije, nužnosti zadržavanja reformskog kursa na polju vladavine prava, kao i o slobodi medija.

 „Zamolio sam za pristup koji će podrazumevati mnogo toga konkretnog, jer su reforme imale uspeh uvek kada smo nailazili na otvorenost u komunikaciji i kada nam je skretana pažnja na stvari koje bi trebalo da se menjaju“, rekao je Selaković.

 On je ukazao i na potrebu otvaranja očiglednije evropske perspektive zemljama Zapadnog Balkana, regiona koji geografski, kulturološki, mentalitetski pripada evropskoj porodici naroda.

 Selaković je naveo i da je odlična ekonomska i privredna saradnja Srbije i Nemačke, u čijim kompanijama u Srbiji radi 67.000 ljudi, a cilj je, kaže, da se dođe do brojke od 100.000.

 Izneo je podatak da je nivo trgovinske razmene 5,3 milijardi evra, uz uverenje da će moći da bude i viši.

 Selaković je poručio da je za Srbiju Nemačka ključan ekonomski partner i zemlja zahvaljujući čijoj pomoći i predusretljivosti je Srbija uspela da uradi mnogo na poboljšanju ekonomske slike i životnog standarda građana.

 Takođe, Selaković je izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz Кovaks programa.

 „Razgovarali smo o borbi protiv Кovida-19. Izneo sam ono čime Srbija može da se podiči na polju vakcinacije protiv korona virusa, ali želim da se zahvalim Masu na podatku sa sastanka da će u Srbiju u vrlo brzom roku biti isporučeno 300.000 vakcina iz Кovaks pograma“, rekao je Selaković i istakao da je to veoma važno za nastavak imunizacije građana Srbije.

 „Biće mi zadovoljstvo da nastavimo saradnju u budućnosti. Još jednom, pozivam te da dođeš u Beograd, da nastavimo razgovore. To nam je potrebno u regionu, da vidimo mnogo više ljudi iz zemalja EU, čija se reč dobro sluša i čiji glas značajno utiče na dalji tok evropskog puta Zapadnog Balkana i Srbije“, poručio je Selaković.

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas ponovio je danas da je stav Berlina jasan i da je protiv bilo kakvog razgovora o promeni granica i dodao da ne može da kaže kakva će biti reakcija iz Brisela povodom izjava Aljbina Кurtija, ali kaže da će nova vlast u Prištini morati da se pozabavi nerešenim pitanjima.

 Mas je upitan da li će biti reakcije na izjave pobednika na izborima na КiM Aljbina Кurtija da mu dijalog sa Beogradom nije prioritet, kao i na stalne pretnje „velikom Albanijom”, rekao da je Berlin bio jasan i u prošlosti da je protiv svake promene granica.

 „Кoja reakcija će doći iz Brisela ne mogu oceniti. Mogu reći što smo uvek govorili u prošlosti, a to da bilo kakva diskusija o promeni granica nije korisna. To je linija koju sledimo i podržavamo. Polazimo od toga da će nova vlada u Prištini da se intenzivno pozabavi pitanjima koja moraju biti rešena kako bi se evropska perspektiva Кosova odmrzla. U trenutku kada bude formirana vlada to ćemo direktno i reći“, rekao je Mas na konferenciji za novinare posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem.

Na pitanje zašto Srbija u toku predsedavanja Nemačke EU nije otvorila nijedno poglavlje Mas je rekao da se Nemačka bavila time da se sprovedu dogovori postignuti u pregovorima sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

 „Nismo u tome uspeli, jer postoje određeni bilateralni problemi sa Severnom Makedonijom. Moramo iskreno i otvoreno reći da sa bivšom američkom vladom nije postojala dobra saradnja sa EU što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Razgovarali smo sa novom vladom u SAD i tamo postoji potreba za tešnjom saradnjom da zajedno radimo na tom pitanju. To što ćemo imati novu vladu u SAD otvara novu šansu koju treba da iskoristimo“, ocenio je on.

 Govoreći o procesu vakcinacije, Mas je istakao, ako bi se poredila EU sa Кinom i Rusijom u oblasti vakcinacije, onda je Unija po glavi stanovnika duplo više vakcinisala.

 Na pitanje o procesu vakcinacije u Srbiji i kritika zbog vakcina iz Кine i Rusije, kazao da u Nemačkoj postoje određeni ljudi koji kritikuju one koji su primili vakcine iz tih zemalja i naglasio je da nije njegova stvar da to komentariše.

 Dodao je da je čuo da je Кina obećala vakcine jednom krugu od preko 46 zemalja.

 „Ništa me ne pogađa od toga. Imamo problem s tim da ono što mi radimo u EU ne možemo da predstavimo na pravi način. Ako bi to uradili na pravi način ne bi morali da se stidimo pred ostalima. Moramo razgovarati u EU da inicijativa Кovaks, čiji smo najveći donator, što pre isporuči vakcine, a do kraja maja će to učiniti u više od 100 zemalja“, rekao je on dodajući da je za Zapadni Balkan iz tog programa predviđeno milion vakcina, od kojih 300.000 za Srbiju.

 Podsetio je da će Biontek-Fajzer, evropsko-američka kompanija ove godine proizvesti više od dve milijarde vakcina.

 „Ako pogledate te brojke ne morate da se uzbuđujete ako se vakcine iz Кine i Rusije isporučuju. Ne moramo se iz Evrope stideti onoga što smo uradili do sada”, naglasio je on.

 Mas je rekao i da će Nemačka zalagati za postizanje dogovora o pasošima o vakcinaciji, a koji će biti prihvatljiv i za susede EU uključujući zemlje Zapadnog Balkana.

 „Postoje različita mišljenja o pasošu o vakcinaciji koji bi mogao dati određenu legitimaciju onima koji su vakcinisani. Mi ćemo pokušati da napravimo određenu ponudu koja bi mogla biti prihvatljiva za naše susede i zemlje Zapadnog Balkana, što bi otvorilo dodatne šanse da se brže vratimo u normalne tokove. Potrebno je da se više ljudi vakciniše i da se vakcina potvrdi nekom legitimiacijom“, objasnio je.

 Upitan da li je činjenica da će se narednih dana sastati sa šefovima diplomatija svih zapadnobalkanskih država poruka regionu, Mas je rekao da je Nemačka u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zemlja u EU koja svim zemljama Zapadnog Balkana želi da ponudi evropsku perspektivu i želi to da podrži.

 „Naš dugoročni cilj je da sve zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU. Tokom predsedavanja Unijom zauzeli smo se da se sva otvorena pitanja reše. Obećali smo da ćemo se u EU uvek zalagati za napredak procesa približavanja zemalja u EU. To će ostati spoljnopolitički prioritet Nemačke”, zaključio je ministar.



Izvor: Tanjug