| |     Deutch | English  
Naslovna
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

24.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 


Verzija za štampu
Vesti
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Кosovu i Metohiji
Republika Srbija u Mesecu Frankofonije
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
Predsednik Vučić: Otvaranje fabrike „Кontinental automotiv“ veliki dan za Srbiju
Selaković: Biće pritisaka, argumentima braniti poziciju Srbije
Selaković: Кompromis, a ne da jedna strana dobije sve
Konkurs "Poslovne ideje za razvoj"
Udžbenici za Srpsku dopunsku školu u Berlinu donacija MSP-a
Selaković: Pohvale poslanika Bundestaga za rezultate srpske ekonomije
Selaković pred Odborom za EU nemačkog Bundestaga
Konkurs "Poslovne ideje za razvoj"
Unapređenje poslovnog okruženja za nemačke firme u Srbiji
Selaković: Nemačka jedan od naših najvažnijih ekonomskih i političkih partnera
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji
Sveti Sava u Srpskoj dopunskoj školi u Nemačkoj
Selaković i Gujon čestitali Savindan
Sastanak sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
Кonkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini
Reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE
Selaković sa rukovodstvom Dunavske komisije u Budimpešti
Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora
Селаковић: Пуноправно чланство у ЕУ остаје приоритет нове Владе
UPUTSTVO o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19
Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA
Poziv za učešće na Desetoj konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu
Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU
Dan žalosti povodom smrti Njegove svetosti Patrijarha srpskog Irineja
Oбележавање Дана примирја у Првом светском рату
PARLAMENTARNI IZBORI 26.04.2020.
Obaveštenje za birače sa boravištem u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima za narodne poslnike Narodne skupštine
PROSLAVA SVETOG SAVE – BREMEN
PROSLAVA SVETOG SAVE – HAMBURG
Novogodišnji prijem za konzularni kor u Hamburgu
Novogodišnji prijem u Bremenu
Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Finansijski vodič za povratnike
Koncert SKUD „MLADOST“
Godišnja skupština Hamburškog ženskog konzularnog kluba
Književno veče na Univerzitetu u Hamburgu
HAMBURG - GLOBAL CLINICAL CARE COORDINATION FORUM
Obeležavanje dana primirja u Prvom svetskom ratu
Monodrama “Milunka Savić”
Koncert Lene Kovačević i gudačkog orkestra Josef & Friends u Braunšvajgu
Bucerius Law School
REPUBLIKA SRBIJA - KANDIDAT ZA IZVRŠNI ODBOR UNESKA 2019-2023
Dodela diploma na Generalštabnoj vojnoj akademiji u Hamburgu
Rezultati konkursa za sufinansiranje projekata za jačanje veza matične države i dijaspore
Prijavljivanje za dopunsku nastavu na srpskom jeziku
Srbija u Dugoj noći konzulata
DUGA NOĆ KONZULATA
Dečije pozorište - 2019
Obeležavanje 74. godišnjice od osloođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel
Konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLjANE GRUZIJE, NOSIOCE OBIČNIH PASOŠA
Ministar zdravlja R. Srbije u poseti Univerzitetskoj klinici Šlezvig Holštajn u Libeku
Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu
Izložba Etnografskog muzeja iz Beograda
PROSLAVA SVETOG SAVE – BREMEN
PROSLAVA SVETOG SAVE – HAMBURG
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLJANE SV. KITS I NEVIS I REPUBLIKE PALAU
Novogodišnji prijem u Hamburgu
Novogodišnji prijem u Bremenu
Konkurs Ministarstva kulture i informisanja
Novogodišnji bazar u organizaciji srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj”
Vojna oficirska akademija u Hamburgu – informacioni dan o Srbiji
Upis u matične knjige u R. Srbiji lica kojima su izvodi iz MKR izdati od strane bivših republika SFRJ
U Hamburgu održana medjunarodna konferencija “Inovirati, uskladiti i unaprediti” u organizaciji GCCCF
Crkvena opština Hamburg proslavila Sabor svetog Arhangela Mihaila
Pozorišna predstava „Noć bogova“
Parohija i Crkvena opština u Bremenu proslavila Đurđic
Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu
SKUD "MLADOST" OBELEŽILO 45. GODINA POSTOJANJA
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLjANE ANTIGVA I BARBUDA, GRENADA, KOMONVELT DOMINIKA I TRINIDAD I TOBAGO
Uvođenje viza za ulazak građana Srbije na teritoriju Irana
Odluka o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša
Inicijativa "Studiraj u Srbiji"
GOSTOVANJE POZORIŠTA “LEKTIRA” IZ BEOGRADA
SRPSKA DOPUNSKA ŠKOLA U HAMBURGU ORGANIZOVALA KROS RTS
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLjANE REPUBLIKE AZERBEJDžAN, NOSIOCE OBIČNIH PASOŠA
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLjANE REPUBLIKE BURUNDI
DUGA NOĆ KONZULATA
DUGA NOĆ KONZULATA
Program „Migracije za razvoj“
Obeležavanje 73. godišnjice od oslobođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel
Vojno oficirska akademija u Hamburgu
KONKURS za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu i Konkurs za izbor koordinatora obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu
VLADA SENT VINSENTA I GRENADINA UKINULA VIZE ZA DRŽAVLjANE REPUBLIKE SRBIJE
VLADA REPUBLIKE KOLUMBIJE UKINULA VIZE ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE SRBIJE
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLjANE GRUZIJE, NOSIOCE OBIČNIH PASOŠA
UKINUTE VIZE ZA DRŽAVLjANE ČETIRI (4) DRŽAVE REGIONA KARIBA I DVE (2) DRŽAVE REGIONA LATINSKE AMERIKE
Obeležavanja Svetog Save
Stupio je na snagu sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Odluka Vlade Republike Srbije o ukidanju viza za državljane Republike Surinam, nosioce svih pasoša
Odluka Vlade Republike Srbije o ukidanju viza za državljane Republike Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša
Zvanična poseta Državnoj kancelariji Šlezvig Holštajn
ODLUKA ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN O UKIDANjU VIZA ZA DRŽAVLjANE REPUBLIKE SRBIJE, NOSIOCE OBIČNIH PASOŠA
Književno veče sa Draganom Velikićem u Hamburgu
Izložba Muzeja Vuka i Dositeja u Hamburgu od 10. do 12. novembra 2017.
Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar 2017.
Odluka o ukidanju viza za državljane R. Indonezije, nosioce običnih pasoša
Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane R. Indije i IR Iran, nosioce običnih pasoša
Bucerius Law School
Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila Superkup u Hamburgu
Prezentacija Republike Srbije u Trgovinskoj komori Hamburga
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša-stupanje na snagu
DUGA NOĆ KONZULATA
Odluka o ukidanju viza za državljane R. Peru, nosioce običnih pasoša
72-godišnjica oslobađanja ratnih zarobljenika iz vojnog logora Zandbostel
Obeležavanje 72. godišnjice oslobođenja koncentracionog logora u Bergen – Belzenu
Međunarodni javni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen - obeležje Z. Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu
IZBORI 2017
POZIV ZA PRIJAVU POTRAŽIVANJA PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNJE
INTERNACIONALNI DANI RAZGOVORA
15. januar - SPORAZUM IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE KINE O MEĐUSOBNOM UKIDANJU VIZA ZA NOSIOCE OBIČNIH PASOŠA
Novi Sporazum MSP - MPNTR o organizovanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu
DUGA NOĆ KONZULATA
Zašto je Kosovo nepodobno za članstvo u UNESCO?
DANI SRPSKE LITERATURE - HAMBURG 2015
Odluka o ulasku bez viza nosioca stranih putnih isprava
Slanje/prijem novca preko Pošta Srbije
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja
Odluka o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Katara, Kuvajta, Omana i Bahreina
OGLAS ZA PRUŽANJE USLUGA U CILJU OTUĐENJA NEPOKRETNOSTI – OTUĐENJA DIPLOMATSKE NEPOKRETNE IMOVINE U NJUJORKU (SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE), TOKIJU (JAPAN), BONU (NEMAČKA) I BERNU (ŠVAJCARSKA)
Servis za brze odgovore
Program učenja srpskog jezika na daljinu
Obavljanje stručne prakse u Diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu
Arhiva vesti