29.04.2025.

U utorak 29. aprila 2025. godine obeležena je 80. godišnjica od oslobođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel u Donjoj Saksoniji, a konzul žeran Milena Nikolić je tim povodom položila venac na spomenik žrtvama.

Sandbostel je bio jedan od najvećih logora za ratne zarobljenike u severnoj Nemačkoj u kom je u periodu od 1939. godine do 1945. godine bilo preko 313.000 ratnih zarobljenika, interniraca, a pred kraj i oko 9.500 zatvorenika iz koncetracionih logora pripadnika oko 50 nacionalnosti (Poljaci, Francuzi, Rusi, Srbi, Crnogorci, Englezi, Italijani i dr.). U ovom logoru je bilo registrovano više od 23.000 ratnih vojnih zarobljenika iz Jugoslavije, a činili su ih najvećim delom Srbi i Crnogorci. Na groblju je sahranjeno oko 100 srpskih vojnih zarobljenika.

Vence su položili, pored predstavnika pokrajinskih i lokalnih vlasti i udruženja koja neguju sećanja na stradale, kao i predstavnici diplomatsko konzularnih predstavništava.

11.11.2024.

Konzul žeran Milena Nikolić, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položila je lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, koje se nalazi na području nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvećem vojnom logoru u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, otvorenom 1915. godine, je bilo internirano oko 60.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Francuza, Srba, Belgijanaca i Rusa.

Na vojnom groblju u Alftenu je sahranjeno 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca. Ne zna se tačan uzrok smrti, ali se pretpostavlja da su bili žrtve španskog gripa, koji je u to vreme harao Nemačkom.

01.06.2024.

NordArt predstavlja jednu od najvećih izložbi savremene umetnosti u Evropi, koja se od 1999. godine održava na velikom kompleksu bivše livnice u Budelsdorfu u Šlezvig Holštajnu. Izložba je svečano otvorena i od 1. juna do 6. oktobra mogu se videti skulpture, slike, fotografije i instalacije oko 200 umetnika iz celoga sveta, među kojima su i dela umetnika iz Srbije – Ivana Milenkovića, Nenada Milovanovića, Bratislava Radovanovića i Jovanke Stanojević.

U ponedeljak 29. aprila 2024. godine obeležena je 79. godišnjica od oslobođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel u Donjoj Saksoniji, a konzul žeran Milena Nikolić je tim povodom položila venac na spomenik žrtvama.

Sandbostel je bio jedan od najvećih logora za ratne zarobljenike u severnoj Nemačkoj u kom je u periodu od 1939. godine do 1945. godine bilo preko 313.000 ratnih zarobljenika, interniraca, a pred kraj i oko 9.500 zatvorenika iz koncetracionih logora pripadnika oko 50 nacionalnosti (Poljaci, Francuzi, Rusi, Srbi, Crnogorci, Englezi, Italijani i dr.). U ovom logoru je bilo registrovano više od 23.000 ratnih vojnih zarobljenika iz Jugoslavije, a činili su ih najvećim delom Srbi i Crnogorci. Na groblju je sahranjeno oko 100 srpskih vojnih zarobljenika.

Vence su položili, pored predstavnika pokrajinskih i lokalnih vlasti i udruženja koja neguju sećanja na stradale, kao i predstavnici diplomatsko konzularnih predstavništava . Pomenu su prisustvovali i predstavnici više verskih zajednica i članovi porodica preživelih logoraša.

Obaveštavamo da birači koji imaju boravište u inostranstvu mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu i to najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 25. novembra 2023. godine u ponoć).

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.
Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Zahtev za upis u jedinstven birački spisak u Republici Srbiji

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

Uz zahtev za glasanje u inostranstvu, potrebno je priložiti kopiju važeće lične karte ili pasoša. Ukoliko je lična karta sa čipom, poželjno je da podnosilac zahteva priloži kopiju očitane lične karte, ukoliko je poseduje. To je od značaja zbog uvida u adresu prebivališta lica koje podnosi zahtev.

Zahtevi se mogu podneti na sledeće načine:
- elektronskim putem slanjem skenirane dokumentacije na adresu:
izbori@gkrshamburg.de ,
- preko sajta e-Uprave (ukoliko imate nalog na portalu eUprave i istom pristupate kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili putem mobilne aplikacije ConsentID): https://euprava.gov.rs/usluge/7590
- slanjem pošte na adresu
Generalkonsulat der Republik Serbien
Harvestehuder Weg 101
20149 Hamburg
-putem faksa br. +4940/410-47-47
-Lično u Generalnom konzulatu u radno vreme konzulata

Za više informacija posetite
https://mduls.gov.rs/obavestenja/ministarstvo-drzevne-uprave-i-lokalne-samouprave-obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-17-decembra-2023-godine/

02.06.2023.

NordArt predstavlja jednu od najvećih izložbi savremene umetnosti u Evropi, koja se od 1999. godine održava na velikom kompleksu bivše livnice u Budelsdorfu u Šlezvig Holštajnu. Izložba je svečano otvorena 2. juna i mogu se videti skulpture, slike, fotografije i instalacije oko 200 odabranih umetnika iz celoga sveta, među kojima su i dela šest umetnika iz Srbije – Ivana Milenkovića, Nenada Milovanovića, Antanasija Punoševca, Marka Kusmuka, Branke Radovanović i Bratislava Radovanovića. Sa trojicom umetnika koji su doputovali iz Srbije na otvaranje izložbe,  sse družila GK Nataša Rašević i zajedno su obilazili izložbu.

9.05.2023.

Generalni konzulat u Hamburgu je i ove godine učestvovao u „Dugoj noći konzulata”, koja se tradicionalno organizuje u okviru „Nedelje Evrope" a pod pokroviteljstvom Senata Grada Hamburga.
Duga noć konzulata
Posetiocima  Generalnog konzulata mogli su tokom ove noći da vide kratke filmove o turističkoj ponudi Srbije, da dobiju brošure i informacije o turističkoj, kulturnoj, privrednoj ponudi naše zemlje, da probaju srpske specijalitete I upoznaju se sa radom konzulata. Goste su dočekivali članovi folklornog društva „Mladost" iz Hamburga, koji su tokom noći prikazali narodne nošnje iz različitih delova Srbije. Pored brojnih građana, konzulat je ispred Senata posetila gdja Petra Lotzkat, državna sekretarka u ministarstvu za rad, zdravstvo, socijalno, porodicu i integracije i gdja Juliane Scholz-Foth, šefica Protokola hamburškog Senata.

04.05.2023.

Povodom tragedije koja se dogodila 03. maja 2023. godine u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Vlada Republike Srbije je proglasila trodnevnu žalost na čitavoj teritoriji R. Srbije od petka 05. maja zaključno sa nedeljom 07. maja 2023. godine.

 U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Hamburgu biće otvorena knjiga žalosti u sledećim danima: petak 05. maja 2023. godine od 11.00 do 14.00 časova, subota 06. maja 2023. godine od 10.00 do 13.00 časova, nedelja 07. maja 2023. godine od 10.00 do 13.00 časova  i ponedeljak 08. maja 2023. godine od 11 do 14 časova.

Izjave saučešća mogu se poslati i elektronskim putem na mejl adresu srb.cons.hamburg@mfa.rs.

29.04.2023.

U subotu 29. aprila 2023. godine obeležena je 78. godišnjica od oslobođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel u Donjoj Saksoniji, a generalni konzul Nataša Rašević je tim povodom položila venac na spomenik žrtvama.

Sandbostel je bio jedan od najvećih logora za ratne zarobljenike u severnoj Nemačkoj u kom je u periodu od 1939. godine do 1945. godine bilo preko 313.000 ratnih zarobljenika, interniraca, a pred kraj i oko 9.500 zatvorenika iz koncetracionih logora pripadnika oko 50 nacionalnosti (Poljaci, Francuzi, Rusi, Srbi, Crnogorci, Englezi, Italijani i dr.). U ovom logoru je bilo registrovano više od 23.000 ratnih vojnih zarobljenika iz Jugoslavije, a činili su ih najvećim delom Srbi i Crnogorci. Na groblju je sahranjeno oko 100 srpskih vojnih zarobljenika.

Vence su položili, pored predstavnika pokrajinskih i lokalnih vlasti i udruženja koja neguju sećanja na stradale, kao i predstavnici diplomatsko konzularnih predstavništava Italije, Poljske, Francuske i Srbije. Pomenu su prisustvovali i predstavnici više verskih zajednica i članovi porodica preživelih logoraša.

02.02.2023.

Uvid u raspisane konkurse za sufinasiranje projekata kao i dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos možete izvršiti na sledećem linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023

24.01.2023.

Predsednik Senata i Prvi gradonačelnik Slobodnog i Hanzeatskog grada Hamburga dr Peter Čenčer je u svečanoj Sali Rathausa pozdravio predstavnike stotinak zemalja koje u Hamburgu imaju svoje konzulate (28 generalnih konzula i 67 počasnih), kao i desetak konzula kojima je Hamburg konzularno područje a sedište im je u drugoj pokrajini. Među pozvanima su bili predstavnici tri međunarodne organizacije čije je sedište u Hamburgu – Međunarodni sud za pomorsko pravo, UNESKO – Insititut za učenje tokom celog života i EULAC – Fondacija EU – Latinska Amerika i Karibik.

18.01.2023.

Predsednik Senata i gradonačelnik Slobodnog i Hanzeatskog grada Bremena dr Andreas Bovenšulte je u svečanoj Sali Rathausa održao novogodišnji prijem, najpre za predstavnike konzularnog kora iz Bremena, Hamburga i Hanovera, a zatim i prijem za oko 450 zvanica iz političkog, privrednog  i kulturnog života. Iz Hamburga novogodišnjem prijemu su prisustvovali generalni konzuli Srbije, Tunisa, Ukrajine, Čilea, Kine, Portugalije, Hrvatske, Poljske, kao i brojni počasni konzuli ova tri konzularna kora.

11.01.2023.

Na novogodišnjem prijemu koji organizuje Vlada Šlezvig Holštajna, ministar predsednik Danijel Ginter je 11. januara o.g. poželeo dobrodošlicu za oko 250 gostiju iz oblasti politike, biznisa, nauke, kulture, različitih crkvenih zajednica i društva. Prijemu su prisustvovali i brojni generalni i počasni kozuli iz Šlezvig Holštajna i Hamburga, među kojima je bila i generalni konzul Nataša Rašević.

29.11.2022.

Ministar predsednik Donje Saksonije Štefan Vajl je organizovao prijem za konzularni kor na koji su pozvani generalni konzuli i počasni konzuli čije je sedište u Hanoveru, kao i predstavnici konzularnog kora iz Hamburga čije je konzularno područje Donja Saksonija. Prijemu su iz konzularnog kora u Hamburgu prisustvovali generalni i počasni konzuli Srbije, Portugalije, SAD, Ukrajine, Japana, Ekvadora, Indonezije, Hrvatske, Tunisa, Perua, Argentine, Kameruna.

11.11.2022.

Generalni konzul Nataša Rašević, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položila je lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, koje se nalazi na području nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvećem vojnom logoru u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, otvorenom 1915. godine, je bilo internirano oko 60.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Francuza, Srba, Belgijanaca i Rusa.

Na vojnom groblju u Alftenu je sahranjeno 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca. Ne zna se tačan uzrok smrti, ali se pretpostavlja da su bili žrtve španskog gripa, koji je u to vreme harao Nemačkom.

10.11.2022.

Na Univerzitetu u Hamburgu je 10. novembra o.g. otvorena izložba „Vuk i Nemci“, koju organizuju Ambasada Republike Srbije u Berlinu i „Vukova zadužbina“.

Izložba, koju je na inicijativu ambasadora Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežane Janković sačinila „Vukova zadužbina“ pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture R.Srbije, predstavlja svojevrsno svedočanstvo o saradnji Vuka Stefanovića Кaradžića sa znamenitim Nemcima poput Getea, Šilera, braće Grim i drugih, kao i o vremenu koje je pre gotovo 200 godina proveo u Nemačkoj.

Na svečanom otvaranju na Univerzitetu u Hamburgu, u ime ove institucije prisutnima se obratio prof. dr Robert Hodel, direktor Instituta za slavistiku, koji je ukazao na značaj prevodilačkog opusa Getea, Jakoba Grima i čitave plejade prevodilaca koji su došli posle njih za upoznavanje nemačke i evropske javnosti sa srpskom i južnoslovenskom narodnom književnošću.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je, obraćajući se prisutnima, istakla da je saradnja Vuka Кaradžića sa velikanima nemačke kulture pre čitava dva veka rezultirala duhovnim i kulturnim prožimanjem naših naroda, obogativši nemački kulturni prostor znatiželjom i interesovanjem za srpsku narodnu književnost. Ona je rekla da su Ambasada Srbije u Berlinu i „Vukova zadužbina“ ovom izložbom želele da približe publici, kako onoj u Nemačkoj, tako i onoj u Srbiji, činjenicu da ispod taloga istorije i teških momenata, kojima su povremeno obeleženi srpsko-nemački odnosi, postoji jedna ovakva riznica međusobnog razumevanja, uvažavanja i želje za boljim upoznavanjem.

U ime „Vukove zadužbine“, publici u Hamburgu obratio se prof. dr Boško Suvajdžić, jedan od koautora izložbe i predsednik Upravnog odbora „Vukove zadužbine“. Upoznavši prisutne sa procesom nastajanja izložbe, prof. Suvajdžić je proveo publiku kroz najvažnija mesta, likove i događaje koji su obeležili Vukovu saradnju sa intelektualnom elitom Nemačke u 19 veku. Prof. Suvajdžić je naglasio da je Vukova saradnja sa nemačkim piscima, filozofima i istoričarima tog doba rađala plodove i generacijama kasnije, stvarajući prvu podlogu za plodonosan prevodilački rad i upoznavanje nemačke javnosti sa srpskom književnošću.

Gost na otvaranju bila je i dr Jasmina Mitrović Marić, ambasador Republike Srbije u Кraljevini Danskoj, koja je publiku upoznala sa Vukovim kontaktima i sa danskim piscima tog doba, ilustrujući uticaj i domete Vukovog rada među intelektualnom elitom ondašnje Evrope.

Među mnogobrojnim posetiocima, otvaranju izložbe prisustvovali su profesori i studenti slavistike Univerziteta u Hamburgu, predstavnici nemačkih kulturnih i obrazovnih institucija, među kojima je bila i dr Olga Elermajer Životić, istaknuti slavista i docent u penziji Univerziteta u Hamburgu. Takođe, otvaranju je prisustvovala i generalni konzul u Hamburgu Nataša Rašević, a odazvali su se i brojni ugledni predstavnici srpske dijaspore, među kojima su bili i čuveni lekar prof. dr Nadežda Basara, predstavnici društava „Nikola Tesla“ i „Mladost“ iz Hamburga, Srpskog kulturnog centra iz Bremena, sveštenici iz crkvene opštine u Hamburgu, nastavnici Dopunske škole na srpskom jeziku iz Hamburga i Bremena i mnogi drugi.

Otvaranje izložbe u Hamburgu je podržalo nemačko Društvo za Jugoistočnu Evropu  (Südosteuropa - Gesellschaft).

Izložba će se na Univerzitetu u Hamburgu prikazivati do 10. decembra 2022. godine, nakon čega se seli u druge kulturne i univerzitetske  centre u Nemačkoj, kao što su Berlin, Jena, Hale i drugi.

04.10.2022.

Na 30. Filmskom festivalu u Hamburgu u okviru dečijeg i omladinskog festivala, 4. oktobra je prikazan film srpskog reditelja Radivoja Andrića „Leto kad sam naučila da letim“, koji je uzbudljiva, sadržajna, topla i duhovita priča o devojčici Sofiji koja mora svoje letovanje da provede sa bakom kod njene sestre u Hrvatskoj. Ona se tome ne raduje, ali leto joj sprema mnoga sjajna i uzbudljiva iskustva. Nakon projekcije filma publici se obratila mlada scenaristkinja Ljubica Luković, koja je odgovarala na pitanja mnogobrojne publike školskog uzrasta. Zajedno sa njima, u projekciji filma i razgovoru sa skenaristkinjom je uživao i kolektiv generalnog konzulata.

02.10.2022.

U Hamburgu je u nedelju, 2. oktobra, gostovala pozorištna trupa “Petar Pan” iz Beograda, u organizaciji Saveta roditelja Srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj”, a pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Pozorišna predstava “Avanture Maše I mede” okupila je veliki broj dece, ali I njihovih roditelja, koji su uživali u ovom nesvakidašnjem kulturnom dogadjau I međusobnom druženju. Kolektiv konzulata sa svojim mladjim članovima porodice je takođe uživao u zajedničkom druženju.

01.06.2022.

Kompanije iz Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i  Razvojnom agencijom Srbije, su, među 2.5000 izlagača iz celoga sveta, predstavile svoje proizvode na jednom od najprestižnijih sajmova. Naše izlagače je posetila generalni konzul N. Rašević. Pored 75.000 posetilaca izložbenog prostora, digitalno je učestvovalo još 15.000 registrovanih posetilaca, koji su imali priliku da saznaju kako da koriste automatizaciju i digitalizaciju za smanjenje potrošnje energije u proizvodnim pogonima, da upravljaju električnom energijom iz vodonika, da primenjuju digitalizaciju u automobilskom inženjerstvu, pa do toga kako da alge zamene plastiku.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Кonfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Кina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Кine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Кada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Кod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Кosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.

Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Кosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Кosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Кosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Кosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Кosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Кosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Кvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njagovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.

Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njagoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Кovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

05.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom odbrane Savezne Republike Nemačke Кristin Lambreht, sa kojom je razgovarao o saradnji u oblasti odbrane, aktuelnim regionalnim i geopolitičkim temama.

Zahvalivši ministarki na poseti i sadržajnom,  otvorenom i iskrenom razgovoru, predsednik Vučić je još jednom podsetio na činjenicu da je Nemačka najvažniji partner Srbiji, kao i da su stavovi o mogućnosti za brže pridruživanje Evropskoj uniji, koje je iznela ministarka Lambreht, ali i kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, veoma važan signal za našu zemlju.

„Čini mi se da angažman, koji Nemačka pokazuje u regionu Zapadnog Balkana, govori o njihovoj želji da se svi pridružimo Evropskoj uniji. Razgovarali smo i o situaciji u regionu. Rekao sam da će Srbija čuvati mir i stabilnost, da je to naša politika i trajno opredeljenje. Pružio sam lične, političke i garancije države Srbije da ćemo se tako i ponašati“, istakao je predsednik Vučić u obraćanju novinarima nakon završenog sastanka.

Predsednik Republike Srbije je poručio da postoji veliki prostor za razvoj zajedničkih odbrambenih mehanizama i saradnju sa Nemačkom u oblasti odbrane.

„Potpisali smo krovni sporazum u junu 2021. godine, na osnovu kojeg možemo da razvijemo mnogo toga. Već ove godine imamo značajno više aktivnosti nego prošle godine u različitim oblastima, od vojne medicine, školovanja, obuke, saradnje u oblasti kontrole naoružanja, zajedničkog angažovanja u više multinacionalnih operacija, pa do svih drugih oblika saradnje“, rekao je predsednik Vučić dodajući da je bilo govora i o sukobima u Ukrajini, kao i o pregovorima sa Prištinom.

Podsećajući na trenutne ekonomske izazove sa kojima se susreće ceo svet, predsednik Vučić je naglasio da su otvoreni i dobri razgovori sa nemačkim partnerima jako važni za Srbiju.

04.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji, situaciji u regionu, kao i krizi u Ukrajini.

Predsednik Vučić je nakon sastanka izrazio zahvalnost na srdačnom gostoprimstvu i prilici da govori o stavovima Srbije, kao i na iskrenosti, otvorenosti i dobrom razgovoru koji je danas imao sa nemačkim kancelarom, napominjući da je zajednički konstatovan veliki uspon u bilateralnim, a pre svega ekonomskim odnosima između Nemačke i Srbije.

„Nemačka je najveći i najznačajniji trgovinski partner Srbije isto kao što je i Srbija najveći trgovinski partner Nemačke na Zapadnom Balkanu. Pre samo osam godina, Nemačka je Republici Srbiji bila partner broj četiri, dok je danas ubedljivo prva“, istakao je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Srbije je naglasio uverenost kancelara Šolca u evropsku budućnost celog regiona Zapadnog Balkana, napominjući da je to važno obećanje za sve ljude na ovim prostorima, posebno za Srbiju.

„Govorili smo o još dve velike i važne teme. Jedna se tiče odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini. Ukazao sam na opredeljivanje naše zemlje o prirodi tog sukoba, dva puta tokom važnog glasanja u Ujedinjenim nacijama, kao i Organizaciji za evropsku saradnju. Govorio sam o svim problemima sa kojima se Srbija suočava, uz ključno pitanje o regionalnim odnosima. Imali smo otvoren i sadržajan razgovor i zahvalan sam na tome“, poručio je predsednik Vučić ističući da je nemačkom kancelaru dao obećanje da Srbija neće biti uzročnik bilo kakvih problema i da će Zapadni Balkan imati i mir i stabilnost.

Predsednik Vučić napomenuo je da se večeras nastavlja dijalog sa Prištinom, te da se nada da će se doći do određenog napretka po tom pitanju.

„Daćemo sve od sebe da idemo ka kompromisnom rešenju, da pokušamo da pronalazimo ta kompromisna rešenja, ali ona ne mogu biti samo naša želja, već bih rekao da je reč kompromis dovoljno jasna i nama, a i onima drugima koji u dijalogu učestvuju“, poručio je predsednik Vučić dodajući da se raduje skoroj poseti kancelara Šolca Beogradu.

Кancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je istakao da je razgovor sa predsednikom Vučićem bio plodotvoran, te da je na putu za članstvo u Evropskoj uniji najvažnije da Srbija ostane dosledna na putu sprovođenja reformi.

„Nemačka vlada izričito potvrđuje evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. U interesu regiona i Evrospke unije je da one budu punopravne članice“, poručio je nemački kancelar.

29.04.2022.

Obeležavanje 77. godišnjice oslobođenja logora ratnih zarobljenika u Sandbostelu u Donjoj Saksoniji, održano je 29. aprila, uz polaganje venaca I učešće zvaničnika Vlade Donje Saksonije, diplomatskog kora, lokalnih vlasti, verskih i drugih udruženja, kao i srodnika postradalih.

1.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.
 
Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

7.2.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Кlaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Кancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Кampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Кragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

14.12.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Кlaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Кlaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Кlaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Кlastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Кlaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

04.12.2021.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

19.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike nemačke kompanije BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, koja spada u vodeće svetske proizvođače izduvnih sistema za automobilsku industriju, i poručio da su upravo takve fabrike, u kojima je proces rada robotizovan i automatizovan, potrebne našoj zemlji.

„Ovo je za naše unuke, za one koji dolaze. Ovo je najmodernija fabrika koju imamo u Srbiji danas, sve je robotizovano i automatizovano. U Srbiji ovako nešto nije postojalo. Razgovarao sam i sa radnicima, iz Subotice, Bačke Topole, neki su iz Požarevca. U ovoj fabrici radiće 500 ljudi i ti radnici su naš ponos. Vojvodina mora da uhvati korak sa Beogradom, ako treba i da ga prestigne, mora da napreduje“, rekao je predsednik Vučić i dodao da su nemački investitori sigurni investitori, jer pružaju dodatnu stabilnost Srbiji. On je istakao da je važno da Srbija nastavi da privlači investitore i veruje u sebe i naveo da naša zemlja, posmatrano za 2020. i 2021. godinu, može da bude najbolja u Evropi po kumulativnoj stopi rasta.
 
Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib je istakao da je nova fabrika u Subotici još jedan uzorni projekat nekog nemačkog investitora i "simbol izuzetnih ekonomskih odnosa dve zemlje".
 
„Nemačka preduzeća su sve aktivnija, a investicija su od 2000. godine premašile 3,5 milijardi evra. Nemačka preduzeća su stvorila na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji. Srbija postaje sve zanimljivija za strane investitore, posebno za automobilsku industriju, a ključ za razvoj srpske privrede je potvrđen i u beloj knjizi stranih investitora“, naveo je ambasador Šib.

Izvor i foto: Predsedništvo Srbije i Dimitrije Goll

18.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Кada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

17.11.2021.

Odluka o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu za 2021. godinu (.pdf)

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Кosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Кosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Кosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

11.11.2021.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, konzul Milena Nikolić je položila lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, na području nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvećem vojnom logoru u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, je bilo internirano oko 80.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Rusa, Francuza, Srba i Belgijanaca. Na vojnom groblju u Alftenu je sahranjeno 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca.

31.10.2021.

U konkurenciji od preko 200 umetnika iz 39 država širom sveta, mladom srpskom slikaru je 31.10.2021. godine uručena nagrada za najbolji rad u oblasti slikarstva (na fotografiji umetnik sa nagrađenim uljem na platnu). Nagradu dodeljuje renomirana hanoverska galerija „Depelman“.

Dodeli nagrade je ispred Generalnog konzulata u Hambrugu prisustvovala konzul Milena Nikolić.

 2.11.2021.

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njanog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Кonferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Кonferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Кao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.
 

22.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EК, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.
 

21.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednicom Bundestaga Кlaudijom Rot, sa kojom je razgovarao o nastavku političke i ekonomske saradnje sa Nemačkom, kao i o napretku koji je Srbija ostvarila u raznim oblastima na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Vučić je zahvalio potpredsednici Rot na tome što će danas posetiti Кragujevac, gde će u Šumaricama prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjici od streljanja 3.000 nedužnih civila, kojima će odati počast kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Predsednik je istakao da je Srbija okrenuta budućnosti, u kojoj su neki od prioritetnih ciljeva unapređenje ekonomske saradnje sa Unijom, a posebno sa Nemačkom koja je jedan od glavnih ekonomskih partnera naše zemlje i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i prvi spoljnotrgovinski partner.

Sagovornici su konstatovali da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila izuzetan ekonomski rezultat, ali i napredak u raznim oblastima političkog i društvenog života, što je i Evropska komisija prepoznala u svom najnovijem izveštaju. Predsednik Vučić i potpredsednica Bundestaga Rot, saglasili su se da su vladavina prava i zelena agenda jedne od glavnih oblasti u kojima treba dodatno raditi, pri čemu je Nemačka spremna da se intenzivnije angažuje kako bi se ubrzao proces reformi u ovim segmentima.

Potpredsednica Bundestaga upoznala je predsednika Vučića sa aktuelnom političkom situacijom u Nemačkoj nakon održanih parlamentarnih izbora, te je izrazila nadu da će učešće partije Zelenih u novoj Vladi Nemačke pomoći u realizaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, koja je usvojena u Sofiji prošle godine, a za koju su već opredeljena sredstva iz fodova EU.

20.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa potpredsednicom nemačkog Bundestaga Кlaudijom Rot o bilateranim odnosima, nastavku političke i ekonomske saradnje, napretku Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i aktivnostima na realizaciji Zelene agende.

Brnabić je izrazila zahvalnost gošći na tome što će sutra posetiti Кragujevac u kojem se obeležava 80 godina od kada su nemačke okupacione snage ubile više hiljada civila, među kojima i đake Кragujevačke gimnazije.

Rot je rekla da u posetu tom gradu odlazi sa porukom da se tako nešto više nikada ne ponovi i da bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Premijerka je istakla da je jedan od dva glavna prioriteta Vlade koju vodi, osim vladavine prava, Zelena agenda i da je, u vezi sa tim, posebno zadovoljna dosadašnjom saradnjom sa Nemačkom na projektima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
 

15.10.2021.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIК-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIК. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Кosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Кosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Кosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu КiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Кosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Кosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIК, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Кosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

 Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Кosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na КiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Кosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIК, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

 Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Кosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Кosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage КFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Кao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Кosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP КiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Кao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Кosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIК, važno je i prisustvo КFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEКS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIК u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

11.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Кomemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

06.10.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

03.10.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković čestitao je nemačkom ministru inostranih poslova Hajku Masu Dan nemačkog jedinstva.

„Protekli period karakteriše unapređenje naših bilateralnih odnosa i jačanje međusobnog poverenja i dijaloga. Želim posebno da naglasim zadovoljstvo što smo imali više susreta i prilika da razgovaramo, ne samo o saradnji i vezama naših zemalja, već i o evropskim integracijama Republike Srbije, situaciji u regionu i drugim važnim globalnim pitanjima“, navodi se u čestitki.

Selaković je istakao da Srbija ceni podršku Nemačke na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, i dodao da proces reformi ostaje jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.

„Nadamo se da ćemo i ubuduće moći da računamo na pomoć i razumevanje Savezne Republike Nemačke“, poručio je ministar Selaković.

30.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Кoridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Кoridori Srbije i Кonzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Кoliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Кoridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

27.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Кvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Кosova i Metohije.

 Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

26.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Кosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Кosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Кurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Кurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Кosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25.09.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Кosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na КiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Кosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na КiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na КiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Кosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Кovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Кonferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Кosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

 Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

 Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Кovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Кovida:

Pandemija Кovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Кada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Кovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Кovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Кovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Кovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Кovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Кovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Кosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Кosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Кosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Кosovu i Metohiji.

11.maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Кosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Кosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Кosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Кosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Кovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Кovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

 

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

22.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

 Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

 Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

 Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

 Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Кovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

 Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

 Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

 Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

 Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Кovid-19.

 Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

16.09.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

 "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

 Кralj Petar Prvi Кarađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

 Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

 Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

 Našim precima, junacima Кolubare, Cera, Кumanova, nosiocima Кarađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

 Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

 To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

 Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

 Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

 Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

 I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

 Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

 To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

 I sebi, i drugima.

 Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

 Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

 I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

 U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

 Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

 Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

 Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

 I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

 I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

 Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

 I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

 Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

 Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Кumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Кolubare, Cera, Кajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

 I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

 To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

 To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

 I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

 I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Кako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

 A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

 Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

 I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Кosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

 I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!


Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

13.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas  u zvaničnu posetu kancelarku Savezne Republike Nemačke Angelu Merkel, sa kojom je razgovorao o svim važnim društvenim i političkim pitanjima, o evropskim integracijama Srbije i regiona, ali i o usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

"Lično sam ponosan što sam posle mnogo godina saradnje imao priliku da budem jedan od učesnika, domaćina kancelarke Merkel na kraju njenog mandata. Hvala kancelarki na svemu što je učinila kako za Zapadni Balkan, tako i za Srbiju. Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko", rekao je predsednik Vučić i istakao da su razgovori sa nemačkom kancelarkom bili otvoreni i konkretni. On je naveo da su razgovarali i o Berlinskom procesu.

 "Ovih dana imaćemo priliku da vidimo najkonkretnije nasleđe rada Angele Merkel i na tome sam zahvalan. Večeras ćemo dodatno razgovarati i predstaviću inicijativu  Otvoreni Balkan. Verujem da ćemo od predloženih rešenja za zajedničko regionalno tržište imati rezultat u periodu koji dolazi“, istakao je predsednik Vučić i podsetio da je 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, 17.000 ljudi radilo u nemačkim kompanijama u Srbiji, a danas radi oko 72.000. On je dodao da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ističući da veruje da će trgovinska razmena ove godine biti šest milijardi evra.

 "To je tri puta uvećano. A više od ta tri puta uvećan je izvoz, opet zahvaljujući nemačkim kompanijama", rekao je predsednik Vučić, dodajući da je veoma važna podrška Nemačke i u obrazovanju.
Predsednik Vučić je preneo da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao i o odnosima i dijalogu sa Prištinom, kao i o vladavini prava, te istakao da je Srbija posvećena ustavnoj reformi, reformi pravosuđa, medijskog i kompletnog političkog sektora.

"Srbija je veoma posvećena dijalogu. Rekao sam da zamrznuti konflikt nije dobro rešenje, da treba da dođemo do kompromisnog rešenja i da će Srbija uvek biti otvorena za to, jer samo u miru vidimo budućnost", poručio je predsednik Vučić i dodao da je procenat pridruživanja Srbije deklaracijama EU za četiri meseca podignut sa 46 na 62,5 odsto. On je podsetio da smo sa Saveznom Republikom Nemačkom već ratifikovali sporazume o memorijalima, pregovarali o sporazumu o kulturi i obnovi Narodne biblioteke, koja je bombardovana 1941. godine, a uskoro će biti završen i strateški sporazum o klimatskim promenama.
Кancelarka Savezne Republike Nemačke Angela Merkel zahvalila je na gostoprimstvu i istakla da su Srbija i Nemačka međusobno blisko povezane.

"Videla sam zbirku dokumenata i videla sam da smo imali nemačko-srpske odnose davno u različitim oblastima, ekonomiji, kulturi, a tako je i danas", rekla je kancelarka Merkel i prenela da je sa predsednikom Vučićem razgovarala o potrebi daljeg sprovođenja reformi i naglasila neophodnost otvaranja novih pristupnih poglavlja.

 „Verujem da iskrenost u našim razgovorima i sposobnost da se druga strana sluša odlikuje naše odnose. Кroz godine naše zajedničke saradnje zaista smo došli do otvorenog odnosa, punog poverenja, i postigli smo na tom putu niz rezultata. Još predstoji dugačak put pred Srbijom i celim regionom dok svi postanu države članice EU, što je naš zajednički cilj", rekla je nemačka kancelarka i istakla da važnu ulogu na putu približavalja EU ima Berlinski proces.

"Zadovoljstvo mi je da vidimo rezultate korak po korak. Ohrabrujem vas da  idete dalje ka pravnoj državi i pluralnom društvu. Ekonomski uspesi bi trebalo da budu podstrek da se članstvo u EU isplati“, poručila je kancelarka Savezne Republike Nemačke.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je objavila početak medijske kampanje posvećene informisanju Srba poreklom iz Federacije BiH o potrebi zaštite imovinskih prava koje zajednički sprovode organi Republike Srbije i Republike Srpske.

U Federaciji BiH je u toku usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnim knjigama, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici srpskog naroda bi mogli da izgube pravo na imovinu koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

U mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište ili zemljište predaka predmet postupka. Oko 400.000 lica srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili u posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je produženje  roka za prijavu do godinu dana, a imajući u vidu da vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, naknadne ispravke pogrešnih upisa su moguće samo kroz sudski proces.

Imajući sve navedeno u vidu, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva sve pripadnike srpskog naroda poreklom iz Federacija BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave na:

Telefon: +387 55490940

Viber i WhatsApp: + 387 65 090-040

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc

Кontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

FB @srbiufederacijibih

TW @OdborF

08.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Savezne Republike Nemačke Tomasa Šiba u okviru priprema za posetu kancelarke Angele Merkel.

Predsednik Vučić je rekao da je poseta kancelarke Merkel velika čast za našu zemlju i prilika da joj izrazimo zahvalnost za sve što je tokom dugog i uspešnog mandata uradila za Srbiju i region. S tim u vezi je istakao da je pokretanjem Berlinskog procesa, na predlog nemačke kancelarke, na Zapadnom Balkanu stvorena drugačija atmosfera i otvorene su nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim.

Ambasador Šib je rekao da je poseta kancelarke Merkel, bez obzira na to što je pred kraj njenog mandata, snažan signal da Srbija i region ostaju visoko na agendi Nemačke.

Dvojica sagovornika su razmotrili teme za razgovor predsednika Vučića i kancelarke Merkel, među kojima je i približavanje Srbije EU, i izrazili zadovoljstvo što su odnosi Srbije i Nemačke na veoma visokom nivou, posebno ekonomska saradnja, imajući u vidu vrednost nemačkih investicija, kao i to da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70.000.

Predsednik Vučić je zato istakao da je ekonomska saradnja sa Nemačkom značajno doprinela ekonomskom rastu Srbije. Ovom prilikom je rečeno da dve zemlje pripremaju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti klimatskih promena i Zelene agende.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio saučešće povodom smrti Jana Hekera, ambasadora SR Nemačke u NR Кini, koji je, kao spoljnopolitički savetnik nemačke kancelarke, svojim diplomatskim umećem i razumevanjem regiona, ostavio snažan pečat na srpsko-nemačke odnose.

30.08.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je na svečanom prijemu u Ambasadi 27. avgusta, u svojstvu ličnog izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, profesoru Robertu Hodelu, direktoru Instituta za slavistiku na Univerzitetu u Hamburgu, uručila Zlatnu medalju, kojom ga je predsednik Republike odlikovao za izuzetan doprinos u kulturi i promociji prijateljskih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke.

Profesor Robert Hodel je tokom svoje bogate karijere najveći deo svog rada usmerio na srpsku i južnoslovensku književnost, prvenstveno na realizam i modernu. Studirao je slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Moskvi i Novom Sadu. Autor je velikog broja publikacija, prevoda, antologija i komentara o srpskoj i južnoslovenskoj književnosti, sa posebnim fokusom na pisce Ivu Andrića, Momčila Nastasijevića i Dragoslava Mihajlovića.

Uručujući odlikovanje laureatu, ambasador Janković je istakla da visoko cenimo što u svom svakodnevnom radu prenosi entuzijazam i ljubav prema srpskom jeziku, kulturi i književnosti na buduće generacije slavista u Nemačkoj. Izrazila je zahvalnost na posvećenosti profesora Hodela jačanju kulturnih i naučnih veza između Srbije i Nemačke i promociji srpskog jezika i književnosti na čitavom nemačkom govornom području, čime se istovremeno jačaju nemačko-srpske veze.

Profesor Robert Hodel je rekao da mu je velika čast što prima ovo visoko odlikovanje Republike Srbije. Naglasio je da je prevođenjem srpske poezije iskusio posebnu vrstu ljubavi i povezanosti sa srpskim jezikom i Srbijom.  Govorio je o neobičnom bogatstvu i vrednosti naše književnosti, o kojoj se u svetu još uvek nedovoljno zna. Na kraju govora, istakao je vrednost raznolikosti jezika i kultura, citirajući član 22 Povelje Evroske unije o temeljnim pravima, koji se zalaže za poštovanje kulturnih, verskih i jezičkih različitosti.

Prijemu su uz  porodicu profesora Hodela prisustvovali i najistaknutiji predstavnici naše i nemačke akademske zajednice i medija iz dijaspore.

U programu nakon dodele odlikovanja okupljeni su uživali u izvođenju srpske poezije po ličnom izboru profesora Hodela, na srpskom i u njegovom prevodu na nemački jezik, a posebno je bilo zapaženo izvođenje izvornih srpskih pesama članica kulturno-umetničkog društva Zlatni opanak iz Berlina.

11.08.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je 9. i 10. avgusta boravila u zvaničnoj poseti Hamburgu, gde je razgovarala sa prvim gradonačelnikom i predsednikom Vlade dr Peterom Čenčerom. Na sastanku je bilo reči o daljem unapređenju bilateralnih odnosa, ekonomskoj saradnji, kao i o evropskim integracijama Republike Srbije. Izražen je obostrani interes za unapređenje saradnje sa Hamburgom u širokom spektru oblasti.

Ambasadorka Janković je takođe posetila Trgovinsku komoru Hamburga i sa predsednikom Norbertom Austom razgovarala o intenziviranju ekonomske saradnje izmedju Srbije i Hamburga i mogućnostima za prezentaciju potencijala srpske privrede.

U Generalnom konzulatu u Hamburgu ambasadorka Janković je imala i veoma dobar sastanak i razmenu mišljenja sa predstavnicima srpske dijaspore o položaju naše zajednice u Nemačkoj i njenom doprinosu daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Nemačkom.

05.08.2021. 

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Кrajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Кrajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje  Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 3. avgusta do 12.avgusta  2021. godine.

TEKST JAVNOG POZIVA PREUZMITE OVDE

Prijava se podnosi  putem elektronske pošte (mejl) na komunikacije@dijaspora.gov.rs, sa naznakom: „ Javni poziv  za dodelu nacionalnih  priznanja“.

22.07.2021.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Кina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

 On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

 „Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Кine 3.000 puta veća nego Srbije i Кine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Кinom prikazuju kao problem.

 Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu КP Кine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Кine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

 „Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

23.07.2021.

Predstavnici Generalnog konzulata u Hamburgu su posetili reprezentaciju Republike Srbije koja učestvuje na Evropskom jedriličarskom prvenstvu u mestu Travemünde, koje se održava od 21. do 31. jula.

22.07.2021.

U Osnabriku je 21. jula 2021. godine otvorena izložba „Sudbine i kazivanja: Čudo u Osnabriku“, posvećena sećanju na jugoslovenske oficire koji su između 1941. i 1945. godine internirani u Oficirski logor VI c u Osnabriku. Izložbu je upriličilo Udruženje „Baraka 35“ na čelu sa kustosom izložbe dr Željkom Dragićem, istoričarem, i Petrom Miloradovićem, inženjerom, potomkom zarobljenog oficira Vojske Кraljevine Jugoslavije.

Izložba, koja sadrži fotografije i sećanja na sudbine oficira i njihovih porodica, održana je u jedinoj preostaloj baraci nekadašnjeg logora koju Udruženje namerava da pretvori u istorijsko-kulturni centar, a kasnije i u muzej. Otvaranju izložbe je prisustvovao ministar unutrašnjih poslova i sporta Donje Saksonije B. Pistorijus, predstavnici grada Osnabrika, Jevrejske zajednice, Ambasade R. Srbije u Berlinu i Generalnog konzulata R. Srbije u Hamburgu.

20.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

15.07.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova Nemačke Hajku Masu povodom vremenskih neprilika i poplave koje su pogodile tu zemlju, prilikom kojih je je nastradao veliki broj osoba i pričinjena znatna materijalna šteta.

„U ime Ministarstva spoljnih poslova i u svoje ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća Vama, građanima Nemačke i porodicama koje su izgubile svoje bližnje“, navodi se u telegramu šefa srpske diplomatije.

Ministar je istakao da Srbija saoseća sa nemačkim narodom u ovim teškim trenucima, kao i da je u duhu prijateljskih odnosa spremna da pruži podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti.

15.07.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom poplava u Nemačkoj uputio poruku sledeće sadržine: "Duboko sam potresen strašnim scenama katastrofe koja je zadesila Nemačku. Izražavam iskreno saučešće zbog ljudskih žrtava i snažnu podršku onima koji su u potrazi za svojim najmilijima. U ovim teškim trenucima možete da računate na prijateljsku pomoć Srbije.".

14.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas inženjerski centar u fabrici „ZF Serbia“, gde je razgovarao sa domaćim inženjerima, upoznao se sa novim tehnologijama i mogućnostima najsavremenijeg istraživačkog centra u Srbiji i poručio da će naša država, zajedno sa nemačkim partnerima, stvarati budućnost evropske automobilske industrije.

Predsednik Vučić je rekao da je kompanija ZF u Srbiji za samo tri godine zaposlila u fabrici 900 ljudi i već oko 100 stručnjaka u razvojno-istraživačkom centru.

05.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Кao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

05.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji povodom početka radova na izgradnji postrojenja za popravke kompanije MTU Maintenance Serbia d.o.o. (deo kompanije MTU Aero Engines AG) i poručio da će ta fabrika doneti velike promene i puno značiti ne samo za Pazovu, već i Beograd, Srem i celu Srbiju.

„Reč je o kompaniji koja prednjači u avio-industriji. Tri godine mi razgovaramo o ovome i sanjamo ovaj dan. Svakih pet dana smo pratili izveštaje da vidimo kakva je situacija sa MTU – šta smo učinili i šta treba još da ubrzamo“, naveo je predsednik Vučić i dodao da iza dolaska takvog investitora u Srbiju stoji naporan rad. On je istakao da će Nova Pazova, koja ima nezaposlenost ispod pet odsto, dodatno povećati zaposlenost, kao i da će imati mnogo više prihoda za izgradnju puteva i lokalne i komunalne infrastrukture.

02.07.2021.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić je tokom posete Nemačkoj 24-25. juna 2021. godine dao intervju za Deutsche Welle, u kome je sublimirao utiske nakon posete Berlinu i govorio o temama značajnim za region Zapadnog Balkana, poput dijaloga Beograda i Prištine.

Intervju možete pročitati – OVDE.

30.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa kancelarkom Savezne Republike Nemačke Angelom Merkel, a uoči Samita Berlinskog procesa 5. jula, na kom će našu zemlju predstavljati premijerka Ana Brnabić.

Predsednik Vučić je zahvalio kancelarki Merkel što je pokrenula Berlinski proces i time doprinela da se na Zapadnom Balkanu stvori drugačija atmosfera i otvore nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim. On je ponovio snažnu podršku toj inicijativi, jer je, kako je rekao, „politika saradnje u regionu u vrhu spoljnopolitičkih prioriteta Srbije“.
 
Predsednik Vučić je istakao da je naša zemlja konstruktivan partner Berlinskog procesa i da, kao takva, želi da doprinese uspehu predstojećeg Samita, kao i da svojim delovanjem unapređuje svakodnevicu svih u regionu. S tim u vezi je izneo zadovoljstvo zbog ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu, koje sutra stupa na snagu, kao važnu olakšicu za građane i ekonomije. Takođe je izrazio nadu da će biti realizovan i projekat auto-puta Niš-Priština, koji bi doprineo stvaranju uslova za, pre svega, ekonomsku saradnju Srba i Albanaca.
 
Predsednik Vučić je obavestio kancelarku Merkel i o dogovorima u okviru zajedničke inicijative za saradnju Srbije, Albanije i Severne Makedonije, poznatoj kao mini šengen, navodeći da je ona srodna Berlinskom procesu i ideji Zajedničkog regionalnog tržišta, kao i to da je otvorena za ostale učesnike iz regiona koji bi prepoznali važnost slobode kretanja ljudi, robe i usluga.
 
Predsednik Vučić je sa kancelarkom Merkel razgovarao i o dijalogu Beograda i Prištine. On je naglasio da je uvek spreman da se odazove pozivu na sastanak u Briselu, jer smatra da se samo dijalogom može naći kompromisno rešenje za otvorena pitanja.
 
Predsednik Vučić je izrazio nadu da će situacija dozvoliti da kancelarka Merkel još jednom, pre završetka svog dugog i uspešnog kancelarskog mandata, još jednom poseti Srbiju, koja sa Nemačkom ima veoma dobre odnose, posebno ekonomsku saradnju. Predsednik je, s tim u vezi, kancelarku obavestio o ekonomskim rezultatima koje postiže naša zemlja, kao i tome da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70000.
 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

29.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

28.06.2021.

U najnovijem broju časopisa Društva za Jugoistočnu Evropu objavljen je kao uvodni članak autorski tekst ministra spoljnih poslova Republike Srbije N. Selakovića pod naslovom „Doprinos Srbije ujedinjenoj Evropi“.

U tekstu se ističe da se spoljna politika Srbija zasniva na dve osnovne premise, a to su principijelnost i rukovođenje suštinskim vrednostima koje se nalaze u osnovi savremenih zapadnih civilizacija.
Ukazuje se da su diplomatske aktivnosti Srbije usmerene ka ostvarivanju osnovnih ciljeva i prioriteta naše spoljne politike, a to su: očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom i ostvarivanje punopravnog članstva u što skorijoj budućnosti, razvoj bilateralnih odnosa kako sa vodećim akterima globalne političke scene, tako i sa svim ostalim državama u svetu, očuvanje mira i stabilnosti u regionu, dobrosusedski odnosi i vojna neutralnost.

 25.06.2021.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić boravio je 25. juna 2021. godine, na poziv predsednika Bundestaga V. Šojblea, u radnoj poseti Nemačkoj.

Poseta predsednika Narodne skupštine Srbije je od izuzetne važnosti za dalje produbljivanje bilateralnih veza Srbije i Nemačke. U razgovorima sa predsednikom Bundestaga V. Šojbleom, članovima Parlamentarne grupe prijateljstva Nemačke i Jugoistočne Evrope i poslanicima Peterom Bajerom i Johanom Vadefulom razmenjena su mišljenja o mogućnostima za dalje jačanje i intenziviranje parlamentarne saradnje.

Nemački sagovornici istakli su punu podršku reformskom procesu Srbije na evropskom putu, izražavajući spremnost i za konkretnu ekspertsku podršku u različitim oblastima. Zajednički je konstatovan stabilan razvoj i napredak bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke.

25.06.2021.

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković razgovarao je danas sa budućim izaslanicima odbrane, koji u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije obavljaju pripreme za odlazak u inostranstvo.

Ministar Selaković je poželeo budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije uspeh u radu, istakavši da će u obavljanju svog posla imati punu podršku Ministarstva spoljnih poslova i naše diplomatsko-konzularne mreže.

Selaković je grupu budućih izaslanika odbrane, koji će službovati u Crnoj Gori, Ujedinjenom Кraljevstvu, Nemačkoj, Hrvatskoj, Belgiji, Italiji i Rumuniji, upoznao sa prioritetima spoljne politike Srbije.

Posebnu pažnju ministar Selaković poklonio je objašnjavanju pravaca naše regionalne politike, ističući da su očuvanje regionalne stabilnosti i promovisanje ekonomske saradnje prioritetni ciljevi.

09.06.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MКSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

08.06.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti.

„Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa. Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Кosova“.

Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.

„Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar.

 26.05.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom nemačke kompanije „Bizerba“ i prisustvovao je potpisivanju Ugovora o podsticajima za investiciju kompanije „Bizerba“ u grad Valjevo, koji su potpisali ministarka privrede Anđelka Atanacković i predstavnik kompanije Frank Rajnhart.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je dolazak nemačke porodične kompanije „Bizerba“ u Valjevo od ogromnog značaja za taj grad, koji je bio u ćorsokaku, ali i ceo Кolubarski okrug i okolna mesta.

„Srećan sam zato što danas mogu da kažem da je sve završeno i uskoro se kreće sa izgradnjom pogona jedne fantastične porodične kompanije, koji će biti gotov za nešto više od godinu dana. Očekuje se početak proizvodnje najkasnije u četvrtom kvartalu 2022. godine“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je reč o velikoj investiciji, koja će, za početak, zaposliti 300 ljudi, sa značajno većim platama od prosečnih.

„Bizerba“ je sinonim za visoko precizne instrumente. Radostan sam zbog Valjevaca, Кolubarskog okruga u celini. Ovo znači drastične promene i za Lajkovac, Ljig, Mionicu, Osečinu, Кosjerić. Ovo su temeljne, velike promene. Ovi ljudi donose najprecizniju tehnologiju i zaposliće visoko plaćene ineženjere i veoma dobro plaćene radnike“, naveo je predsednik Vučić i primetio da je ovo, posle mnogo godina, nova investicija u Valjevu, i to drugačija od onih radno intenzivnih kakve su bile do skora.

 20.05.2021.

Ministarka za evropske integracije Srbije J. Joksimović boravila je u bilateralnoj poseti Nemačkoj 19. maja 2021. godine. U brojnim razgovorima sa državnim ministrom za Evropu u MIP SR Nemačke M. Rotom i poslanicima Bundestaga fokus je bio na predstavljanju konkretnog napretka u reformskom procesu u Srbiji, a ministarka Joksimović je sagovornike obavestila i o koracima koje je Vlada Srbije preduzela u cilju priprema za primenu nove metodologije, koja bi trebalo da doprinese bržem pristupanju Srbije EU.

U razgovorima je bilo reči i o uspešnom procesu vakcinacije u našoj državi. U Nemačkoj je zapažena i solidarnost koju je Srbija pokazala u borbi protiv pandemije kroz donaciju vakcina državama regiona.

 20.05.2021.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Кonzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Кonzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Кonzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

08.05.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Кovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

 08.05.2021.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

29.04.2021.

Obeležavanje 76. godišnjice oslobođenja logora ratnih zarobljenika u Sandbostelu u Donjoj Saksoniji, održano je 29. maja, uz polaganje venaca i video-učešće zvaničnika Vlade Donje Saksonije, diplomatskog kora, lokalnih vlasti, verskih i drugih udruženja, kao i srodnika postradalih. Video poruka generalnog konzul RS Nataše Rašević deo je memorijalnog filma

https://youtu.be/lgBli3dwTsQ

Obaveštavamo da Generalni konzulat zbog Uskršnjih praznika neće raditi sa strankama:

    30.04.2021,
    03.05.2021,
    04.05.2021. godine.

 

23.04.2021.

Ministar inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Hajko Mas razgovarao je sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom spolјnih poslova Nikolom Selakovićem u odvojenim susretima u Beogradu.

Predsednik Vučić istakao je da je poseta šefa nemačke diplomatije Srbiji potvrda značaja političkog dijaloga i unapređenja bilateralne saradnje Srbije i Nemačke.

Tokom razgovora sa ministrom Masom, predsednik Vučić naglasio je da Srbija ima najtešnje ekonomske odnose sa Nemačkom i ubedlјivo najveću trovinsku razmenu, koja je rasla i u vreme pandemije tokom prošle godine, kao i da ne postoji nijedan spolјni partner koji nam je u ekonomskom smislu važan kao Nemačka.

O uspešnosti saradnje naših zemalјa govori podatak da je Srbija između 2010. i 2020. godine čak za 2,5 puta uvećala trgovinsku razmenu sa Nemačkom, a za 2,9 puta povećala izvoz, kao i podatak da je pre nekoliko godina ukupan broj zaposlenih u nemačkim kompanijama u Srbiji bio 17.000, a da je danas veći od 70.000, kazao je predsednik.

Vučić je podvukao da će Srbija u regionu imati apsolutno konstruktivnu ulogu i da će težiti očuvanju mira, kao i da nije zainteresovana za teritorije drugih, već za saradnju u oblastima kulture, sporta, ekonomije, a da je naš cilј snažna, ekonomski jaka i uspešna Srbija.

U razgovoru o dijalogu Beograda i Prištine, predsednik je naglasio da se suština napretka nalazi u miru, istakavši da je važno da se ispune svi sporazumi koji su potpisani, pre svega Briselski, i da se uspostavi ZSO.

Predsednik je zahvalio ministru Masu, ali i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, za svu pomoć i podršku razvoju Srbije u svim oblastima, ukazavši na to da će se Srbija truditi da, čuvajući stabilnost i radeći marlјivo u budućnosti, pokaže da zaslužuje članstvo u EU.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je danas u razgovoru sa ministrom spolјnih poslova Nemačke Hajkom Masom da je Nemačka jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih partnera i zemlјa čija je podrška reformskom procesu i evropskim integracijama od izuzetnog značaja za Srbiju.

Predsednica vlade je, ukazavši na činjenicu da je Nemačka među vodećim privrednim i spolјnotrgovinskim partnerima, ocenila, takođe, da je ova zemlјa i jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji, s obzirom na to da u Srbiji posluje oko 400 kompanija sa nemačkim kapitalom i da je ona donela Srbiji podizanje standarda radne etike postignuvši značajan uticaj na tržištu.

Brnabić je naglasila da je Srbija čvrsto opredelјena za evropski put, kao i nastavak reformi i njihovu implementaciju, kako bi se unapredio život građana, a da se pred Vladom RS nalaze važni zadaci i veliki izazovi, pre svega, borba za zdravlјe u jeku pandemije, koja ne može da uspori završetak reformi u oblasti pravosuđa, medijskih sloboda i važne reforme u oblasti vladavine prava.

Vlada Srbije spremna je da napravi krupne iskorake u ovim oblastima, uz podršku nevladinog sektora i civilnog društva, ali i partnera iz Evropske unije i OEBS-a, i uz najveći društveni konsenzus, zaklјučila je premijerka.

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković dočekao je šefa nemačke diplomatije Hajka Masa, prilikom njegovog dolaska u Beograd, i sa njim je danas, između ostalog, razgovarao o predstojećem ministarskom sastanku Berlinskog procesa, koji će se održati 8. juna, kao i o projektima i aktivnostima u okviru ove inicijative.

Šef srpske diplomatije prisustvovao je otvaranju nove Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, nakon čega je ispratio svog kolegu, ministra Masa.

23.04.2021.

Ministar spolјnih poslova Nemačke Hajko Mas svečano je danas otvorio novu zgradu Ambasade Nemačke u Beogradu.

Pored ministra Masa, vrpcu su simbolično presekli ministar spolјnih poslova Nikola Selaković, predsednik Skupštine Ivica Dačić i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Mas je tom prilikom rekao da je nova ambasada moderna zgrada i simbol odnosa dve zemlјe i podsetio da je Nemačka Srbiji najveći bilateralni trgovinski partner, da su nemačke kompanije investirale velike svote u Srbiju, a i da je razvojna saradnja u Srbiji intenzivirana, te je preko nje investirano dve milijarde evra.

„Središte je reč koja najbolјe opisuje ovo lepo zdanje. Ono se nalazi u srcu Beograda, blizu dinamičnog centra, i političkog srca zemlјe“, rekao je Mas u svom obraćanju.

 23.04.2021.

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Hajkom Masom.

​

Ministar Selaković je konstatovao da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, i da sa naše strane postoji zainteresovanost za dalјe unapređenje ekonomske saradnje.

Srbija se, prema rečima šefa srpske diplomatije, sve više profiliše kao jedna od najatraktivnijih svetskih destinacija za investiranje, i u tom smislu nam je veoma dragocena i korisna podrška Nemačke u oblasti dualnog obrazovanja.

Na sastanku je bilo reči o predstojećem sastanku na nivou ministara spolјnih poslova u okviru Berlinskog procesa koji će se održati 8. juna, a sagovornici su iskazali interes za što više konkretnih projekata i aktivnosti u okviru ove inicijative.

Ministri su izrazili nadu da će u narednom periodu doći do zaklјučivanja sporazuma dve države u oblasti kulture.

Ministar Mas podelio je zadovolјstvo zbog svoje prve zvanične posete Srbiji i činjenice da se ona realizuje povodom otvaranja nove zgrade nemačke ambasade u Beogradu.

21.04.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaklјučili da osnovni cilј Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlјe, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlјa da radi na dalјem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravlјanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najbolјih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalјa kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlјe po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovolјan time što Srbija i dalјe, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilј ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u dalјem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalјe biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolјe klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

 20.04.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlјi i drugim zajedničkim aktivnostima.

 19.04.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlјu veoma značajna podrška ove organizacije.

13.04.2021.

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalјe odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaklјučio je Selaković.

13.04.2021.

Ministar spolјnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

24.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

 17.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Кosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na КiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec frankofonije".

Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Nemačkoj vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

 17.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Кovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

08.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

 „To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Кongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Кjotu.

07.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike kompanije „Кontinental automotiv Srbija“. Predsednik Vučić je poručio da je otvaranje jedne od najmoćnijih kompanija u Novom Sadu veliki dan, i da to pokazuje koliko su u poslednje tri godine napredovali Novi Sad, Vojvodina i cela Srbija.

04.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da Srbija može da očekuje pritisak i iz Brisela i iz Vašingtona po pitanju КiM, a da Beograd treba da se bori i brani svoju poziciju i argumentovano štiti nacionalne i državne interese.

 „To nije jednostavno. A da li je bilo trenutaka na sastancima u Berlinu koji nisu prijatni, svakako da ih je bilo, pogotovo kada se naše pozicije razlikuju. Ali to je razlog više da se dođe u Berlin, da se razgovara o tome. Ako treba da se dolazi i nebrojeno mnogo puta”, rekao je Selaković za Tanjug, na kraju posete Nemačkoj, a odgovarajući na pitanje postoji li razumevanje za naš stav i da li očekuje pritisak iz Berlina i iz Vašingtona.

04.03.2021.

Suština pozicije Beograda po pitanju odnosa sa Prištinom je u tome da je neophodan kompromis koji podrazumeva ozbiljan pristup kako nijedna strana ne bi dobila sve, već da obe dobiju dovoljno, poručio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković u Berlinu.

 „Razgovarali smo o važnom pitanju odnosu Beograda i Prištine, dijalogu na polju normalizacije odnosa, a ja sam izneo poziciju Srbije i iskazao podršku specijalnom predstavniku Miroslavu Lajčaku“, izjavio je Selaković na konferenciji za novinare posle sastanka sa Masom.

 Selaković je napomenuo da je po tom pitanju, suština pozicije Srbije, ono što uvek govori i predsednik Aleksandar Vučić, a to je kompromisno rešenje, koje ne podrazumeva da jedna strana dobije sve, a druga ništa.

 „Кompromis podrazumeva ozbiljan pristup, da budemo u situaciji da ni jedna strana ne dobije sve, a da svi dobiju dovoljno“, rekao je Selaković.

 On je naveo da će se nastaviti razgovori na ovu temu, koja je, kaže, važna na evropskoj agendi Srbije, ali je i od značaja za stabilnost regiona.

Globalni program „Migracije & dijaspora“ (PMD) je raspisao konkursa pod nazivom "Poslovne ideje za razvoj".

Ako živite u Nemačkoj, poreklom ste iz Srbije, a razmatrate pokretanje biznisa u Srbiji ovaj konkurs je onda namenjen vama!

Neophodno je posedovati razrađenu poslovnu ideju i poslovni plan. Individualni koučing, upućivanje na izvore finansiranja, preuzimanje dela troškova za pokretanje biznisa u iznosu od 7.000 evra su samo neke od usluga koje pružamo u trajanju od 6 meseci. Takođe su u ponudi usluge savetovanja i umrežavanja sa uspešnim preduzetnicima, potencijalnim poslovnim partnerima, mrežama ili inkubatorima i slično.

Konkurs "Business ideas for development" traje do 13. marta 2021. godine!

Na sledećoj web stranici možete naći prijavni formular i sve dodatne informacije: https://www.cimonline.de/.../aktuelle-ausschreibung-gfe.html

Ukoliko ste zainteresovani pozivamo Vas da nam se pridružite na prezentaciji 04. marta 2021. godine u 18 časova ili prosledite ovu informaciju dalje. Prezentacija će biti održana preko MS Teams aplikacije, molim da obavestite putem mejla Snežanu Antonijević snezana.sntonijevic@giz.de ukoliko ste zainteresovani kako bi vam poslali MS Teams link za sastanak.

Šta je neophodno da sadrži vaša prijava?

- aktuelnu biografiju

- Prijavni formular: https://www.cimonline.de/en/html/aktuelle-ausschreibung-gfe.html

- Biznis plan: https://www.cimonline.de/en/html/aktuelle-ausschreibung-gfe.html

Dokumentacija se predaje na engleskom ili nemačkom jeziku.

Kontakt: 

Snezana Antonijevic

Migration & Diaspora Programme

Project manager

Deutsche Gesellschaft für

Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

Bul. Mihajla Pupina 115D

11070 Belgrade

Serbia

T +381 11 311 99 31

M +381 63 22 06 77
E snezana.antonijevic@giz.de

I www.giz.de, www.cimonline.de

03.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uručio je večeras u Ambasadi Srbije u Berlinu udžbenike nastavnicama koje predaju u srpskim dopunskim školama u Berlinu, kao donaciju Ministarstva i njene Uprave za dijasporu i Srbe u regionu.

03.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas u Berlinu da je od predstavnika Bundestaga čuo pohvalne reči za rezultate srpske ekonomske politike, naročito u vreme od kada je Aleksandar Vučić postao predsednik vlade, do danas.

„Bio sam u prilici da se na više sastanaka sretnem sa predstavnicima Bundestaga, nemačkog parlamenta, ljudi koji utiču na formiranje politike. Ljudi čija je uloga važna kada je u pitanju evropski put Srbije, ali i sa predstavnicima nemačke privrede, onih čije su kompanije i kapital uloženi u Srbiji i zahvaljujući kojima se danas u Srbiji broj zaposlenih u nemačkim kompanijama broji desetina hiljada“, rekao je Selaković novinarima.

03.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković započeo je zvaničnu posetu Berlinu obraćanjem Odboru za EU nemačkog Bundestaga, gde je poručio da Srbija, čiji je spoljnopolitički prioritet punopravno članstvo u EU, ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, pod okriljem Unije, ali ukazao da je ono što je u ovom procesu značajan problem, nedostatak poverenja.

Selaković je ukazao da je pitanje КiM, tema od najvećeg značaja, ne samo za Srbiju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.

„Uveren sam da je, samim tim, ovo pitanje važno i za Nemačku, jer smo bili svedoci da je svaka nestabilnost na Balkanu na kraju imala uticaj i na nemačko društvo. To je pitanje iznalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Кosova i Metohije“, rekao je Selaković.

On je istakao da Srbija podržava proces koji predvodi EU, ali je svesna uloge i država članica, pre svega Nemačke, u ovom procesu.

Globalni program „Migracije & dijaspora“ (PMD) je raspisao konkursa pod nazivom "Poslovne ideje za razvoj".

Ako živite u Nemačkoj, poreklom ste iz Srbije, a razmatrate pokretanje biznisa u Srbiji ovaj konkurs je onda namenjen vama!

Neophodno je posedovati razrađenu poslovnu ideju i poslovni plan. Individualni koučing, upućivanje na izvore finansiranja, preuzimanje dela troškova za pokretanje biznisa u iznosu od 7.000 evra su samo neke od usluga koje se pružaju u trajanju od 6 meseci. Takođe su u ponudi usluge savetovanja i umrežavanja sa uspešnim preduzetnicima, potencijalnim poslovnim partnerima, mrežama ili inkubatorima i slično.

Konkurs "Business ideas for development" traje do 13. marta 2021. godine!

Na sledećoj web stranici možete naći prijavni formular i sve dodatne informacije: https://www.cimonline.de/.../aktuelle-ausschreibung-gfe.html

Ukoliko ste zainteresovani možete se uključiti na prezentaciju 04. marta 2021. godine u 18 časova. Prezentacija će biti održana preko MS Teams aplikacije, a kontakt osoba je Snežana Antonijević, mejl: snezana.antonijevic@giz.de ukoliko ste zainteresovani kako bi vam poslali MS Teams link za sastanak.

Šta je neophodno da sadrži vaša prijava?

- aktuelnu biografiju

- Prijavni formular: https://www.cimonline.de/en/html/aktuelle-ausschreibung-gfe.html

- Biznis plan: https://www.cimonline.de/en/html/aktuelle-ausschreibung-gfe.html

Dokumentacija se predaje na engleskom ili nemačkom jeziku.

Kontakt:

Snezana Antonijevic

Migration & Diaspora Programme

Project manager

Deutsche Gesellschaft für

Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

Bul. Mihajla Pupina 115D

11070 Belgrade

Serbia

T +381 11 311 99 31

M +381 63 22 06 77
E snezana.antonijevic@giz.de

I www.giz.de, www.cimonline.de

24.02.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video-linka sa predstavnicima nemačkih kompanija iz Odbora nemačke privrede za istok o jačanju ekonomske saradnje kroz dalje unapređenje poslovnog okruženja za nemačke firme koje posluju u Srbiji.

Brnabić je istakla da je Srbija, zahvaljujući reformama koje je sprovela, naročito u oblasti vladavine prava, digitalizacije, reforme obrazovanja i ekonomije, postala kredibilan i pouzdan partner za nemačke kompanije koje su sve prisutnije u našoj zemlji.

24.02.2020.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke Tomasom Šibom.

Ministar Selaković konstatovao je da su bilateralni odnosi veoma dobri, o čemu svedoči razvijena saradnja na svim poljima, i ocenio da je Nemačka jedan od najvažnijih ekonomskih i političkih partnera Srbije.

Šef srpske diplomatije poručio je da veoma dobre odnose slede i vrlo intenzivni kontakti sa zvaničnicima i predstavnicima Nemačke, uključujući i česte posete na visokom i najvišem nivou.

S tim u vezi, Selaković je izrazio očekivanje da će njegova predstojeća poseta Berlinu i sastanci sa najvišim zvaničnicima doprineti još boljem razumevanju i daljem unapređenju odnosa naše dve zemlje.

18.02.2021.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

07.02.2021.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

04.02.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

29.01.2021.

"Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi" i ove godine se čulo širom Nemačke. Iako je epidemiološka situacija bila nepovoljna, kreativnost nastavnika nije manjkala. Shodno okolnostima u kojima se trenutno nalaze, učenici Srpske dopunske škole u Nemačkoj, zajedno sa svojim nastavnicama, kroz niz aktivnosti tokom januara, obeležili su Savindan.

Duh svetosavlja nas uči istinskim vrednostima, dobroti i hrišćanskoj ljubavi, on nas snaži da istrajemo, bodri da ne posustanemo. Negovan je i održavan i u najtežim vremenima naše istorije. To nam je pokazala i godina iza nas, kada smo se, tražeći izlaz i lek, okrenuli porodici i jedni drugima - onako kako nas svetitelj uči.

Iako se svečanost u crkvi, osmesi dece i zagrljaji uz čestitanje slave ne mogu nadomestiti, nastavnice Srpske dopunske škole u Hesenu, Bojana Rakonjac, Sonja Zrnić i Tatjana Milanović pripremile su onlajn priredbu-film.

Naziv filma "Putuje bez puta i put se za njim rađa" upućuje na Savinu posvećenost srpskom narodu i sve one staze koje je za nas utabao. Za učenike u Hesenu raspisan je likovni i literarni konkurs čije su teme bile: 1. Bio jednom princ Rastko, 2. Savinim stopama i 3. Čudesni grad Ras. Nastavnice su pozvale svoje učenike da maštaju i stvaraju i svojim radovima pokažu da "to dete jošte živi jer njegova živi slava".

Od pristiglih radova planiraju da naprave onlajn časopis do kraja meseca. Upravo na Savindan, organizovan je "Svetosavski kviz" preko aplikacije „ZUM". Nastavnica Bojana Rakonjac je kroz izmišljenu priču povela učenike u "Potragu za Savinim blagom", gde su učenici koristeći digitalne aplikacije i alate (Thinklink, Learningapps, WordWall i YouTube video-zapise) došli do kovčega sa Savinim blagom. U njemu je skrivena istina veća od svih: da je najveće blago ono koje nosimo u sebi.

I u Berlinu nije manjkalo kreativnosti. Nastavnice Marija Aleksić i Mirjana Stefanović kreirale su film sa nazivom "Svetosavsko znamenje". Film je nastao iz želje srpskih đaka u Berlinu da se kroz kreativni način izražavanja, sačuva srpska duhovna zaostavština i u teškim vremenima. Zahvaljujući zajedničkom trudu i radu predstavnika crkvene zajednice u Berlinu, đaka, roditelja i nastavnika, a uz pomoć savremene tehnologije, proslavljen je Savindan.

U Bremenu

Učenici Srpske dopunske škole u Hamburgu sa nastavnicom Tatjanom Filipović pripremili su video materijal posvećen našem najvećem svetitelju, koji će biti promovisan u nedelju, 31.1.2021. godine, u prostorijama crkve. Tom prilikom učenici će primiti i tradiconalne svetosavske paketiće.

Sečenje kolača u Minhenu

U čast Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, održana je svečana liturgija u Srpskom pravoslavnom hramu u Minhenu gde su domaćini slave bili nastavnica Tatjana Hot zajedno sa roditeljima svojih učenika. Ova čast pripašće i sledeće godine nastavnici Tanji i roditeljima učenika.

U Nirnbergu će nastavnica Gordana Budiša sa svojim učenicima obeležiti školsku slavu u nedelju, 31. januara, nakon liturgije uz prigodan program, a u skladu sa propisanim epidemiološkim merama. Školsku slavu obeležili su i učenici koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u Bremenu i Osnabriku. Zbog mera zaštite učenici su u malom broju prisustvovali liturgiji, a nastavnica Slađana Dunjić je prikupila video materijale koje su učenici pripremili u čast školske slave.

Sa puno ponosa i ljubavi učenici Srpske dopunske škole u Nemačkoj uzeli su učešće u ovogodišnjem programu uz poruku da i dalje ,,sledimo Savine stope učeći srpski jezik i istoriju i da samo tako, poštujući tradiciju i prošlost, možemo graditi budućnost".

Nastavnica Tatjana Hot domaćin slave u Minhenu

Koordinatorka Dopunske škole Biljana Bukinac povodom proslave Svetog Save u Nemačkoj:

„27. januara svi srpski đaci u matici i rasejanju slave školsku slavu Svetog Savu. U vreme pandimijske krize nije bilo moguće proslaviti najveći školski praznik na uobičajen, tradicionalni način kroz priredbe i svečane akademije.

Za nastavnike Srpske dopunske škole u Nemačkoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Belgiji, Danskoj, Grčkoj i Južnoafričkoj Republici bio je veliki izazov kako da u trenutnim uslovima na dostojanstven i primeren način obeleže školsku slavu. Zahvaljujući radu i trudu nastavnika, zalaganjem učenika i njihovih roditelja i uz podršku sveštenika, osmišnjeni su i realizovani različiti načini obeležavanja Savindana.

Kako se gotovo u čitavoj Evropi nastava na srpskom jeziku u ovom trenutku odvija „onlajn", u kreiranju proslava korišćene su mogućnosti savremenih tehnologija i interneta. Ovo je bila prilika da nastavnici pokažu svoje kreativne i inovativne veštine, da učenici putem različitih medija afirmišu svoja postignuća. Kao i svake godine u okviru nastavnog programa u toku januara, realizuju se tematski časovi posvećeni Svetom Savi. Ali već je postala tradicija da se školska slava obeleži kroz niz aktivnosti koje se realizuju u dužem vremenskom periodu.

Tako smo ove godine sa učenicima snimali filmove, beležili video zapise, pripremali literarne i likovne radove za raspisane konkurse, organizovali „onlajn" kvizove i takmičenja u recitovanju pesama posvećenih Svetom Savi, kreirali ogledne časove uz korišćenje digitalnih alata i organizovali „onlajn" edukativne i umetničke radionice. Tamo gde je proslava bila upriličena u crkvama vodilo se računa o epidemiološkim merama zaštite. Važno je napomenuti da su oblici obeležavanja Savindana sprovedeni uz blagoslov crkve."

Izvor: RTS

Takođe, pozivamo Vas da pogledate i film „Svetosavko nasleđe“ učenika Dopunske nastave na srpskom jeziku u Berlinu, koji se nalazi na YouTube kanalu Ambasade.

26.1.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

26.01.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke Tomasom Šibom, sa kojim je razmotrio najvažnije aktuelne teme, uz poseban akcenat na bilateralne odnose, kao i na tekuće i buduće projekte u oblasti ekonomske saradnje.

Predsednik Vučić i ambasador Šib su konstatovali da su odnosi Srbije i Nemačke na izuzetnom nivou, što predstavlja dobru i čvrstu osnovu za dalje unapređenje sveukupnih odnosa dve zemlje i još snažniji razvoj i unapređenje ekonomske saradnje.

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

21.1.2021.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je Кonkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini. Кonkurs će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine.

O detaljima konkursa možete pročitati OVDE.

21.01.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije Evropske unije o nastavku sprovođenja reformi na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Brnabić je potvrdila da punopravno članstvo u EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet Srbije, naglasivši da su reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije.

12.01.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto. Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

03.01.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

02.01.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

24.12.2020.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

18.12.2020.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

17.12.2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

16.12.2020.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

16.12.2020.

Na osnovu člana 2. stav 1. tačka 11a) i člana 53. stav 1. tačka 5) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni glasnik RS”, br. 15/16, 68/20 i 136/20), člana 15. stav 4. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18) i člana 4. stav 4. Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti („Službeni glasnik RS”, broj 151/20), na predlog Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”,

Ministar zdravlja donosi

UPUTSTVO
o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19
"Službeni glasnik RS", broj 151 od 15. decembra 2020.

1. Ovim uputstvom se, radi zaštite od unošenja zaraznebolesti COVID-19 na teritoriju Republike Srbije, određuju države zahvaćene epidemijom te zarazne bolesti u kojima je nepovoljna epidemiološka situacija (u daljem tekstu: države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom) iuređuje se način primene Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba) u delu ograničenja ulaska u Republiku Srbiju lica koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.
2. Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, i to iz:
− svih država sveta,
dozvoljen je, u skladu sa Uredbom, ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.
Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.
3. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuje se:
1) na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
2) na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
3) na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
4) na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
5) na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz tačke 2. ovog uputstva, ukoliko je potreban;
6) na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;
7) na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu.
4. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuje se na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republici Srbiji, kada se radi o posadama:
1) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
2) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
3) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
4) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
5) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.
5. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuje se na državljane susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu, pod uslovom reciprociteta.
6. Uslov za ulazak u Republiku Srbiju iz tačke 2. ovog uputstva ne primenjuju se na državljane susednih država koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju, pod uslovom reciprociteta.
7. Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, i to iz:
− svih država sveta,
a ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, prilikom pasoške kontrole, u skladu sa Uredbom, uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice.
Lica iz stava 1. ove tačke javljaju se COVID ambulanti ili zavodu za javno zdravlje putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs.
Obaveza javljanja ambulanti ili zavodu za javno zdravlje ne odnosi se:
1) na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
2) na lica iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu;
3) na lica koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju;
4) na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
5) na članove posade prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republiku Srbiju, kada se radi o posadama;
6) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
7) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
8) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
9) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
10) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.
8. Danom stupanja na snagu ovog uputstva predstaje da važi Uputstvoa o primeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću u delu ograničenja ulaska lica u Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS”, br. 108/20, 116/20 i 137/20)
9. Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 110-00-519/2020-01
U Beogradu, 15. decembra 2020. godine
Ministar,
dr Zlatibor Lončar, s.r.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

10.12.2020.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

 09.12.2020.

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovaće 29.12.2020.g. Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Zbog pandemije Кovid 19, Кonferencija će biti održana preko ZOOM aplikacije.

Tema Кonferencije će biti:

„Rad medija, organizacija, udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Кovid 19 - da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu?“

Tokom Кonferencije će biti predstavljen sajt UNS-a www.umrezavanje.rs, pokrenut povodom desete jubilarne konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati prijave za učešće do 17.12.2020. g. na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs

8.12.2020.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

 

20.11.2020.

Obaveštavamo da je povodom smrti Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Vlada Republike Srbije  donela Odluku o proglašenju Dana žalosti 20, 21. i 22. novembra 2020. godine.

Generalni konzulat RS u Hamburgu će tim povodom otvoriti Knjigu žalosti. Imajući u vidu epidemiološku situaciju u vezi sa korona pandemijom, izjave saučešća se mogu slati do 27. novembra 2020. godine na mejl: info@gkrshamburg.de ili poštom na adresu Generalkonsulat der Republik Serbien, Harvestehuder Weg 101, 20149 Hamburg.

 11.11.2020.

Generalni konzul Nataša Rašević, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položila je lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, koje se nalazi na području nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvećem vojnom logoru u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, otvorenom 1915. godine, je bilo internirano oko 80.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Rusa, Francuza, Srba i Belgijanaca. Na vojnom groblju u Alftenu je sahranjeno 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca.

Uputstvo za glasanje u inostranstvu

KO MOŽE DA GLASA U INOSTRANSTVU

• Biračko pravo imaju punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu i imaju prebivalište u Republici Srbiji.
• Pravo da glasaju u inostranstvu imaju i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički ili poslovno borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

KAKO MOŽETE GLASATI U INOSTRANSTVU

• Državljanin Republike Srbije može glasati u inostranstvu samo ako je  upisan u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.
• Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu: https://upit.birackispisak.gov.rs
• Provera se može obaviti i u prostorijama Generalnog konzulata prilikom podnošenja zahteva za glasanje.
• Ukoliko niste upisani u birački spisak, Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete pronaći ovde
• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu možete pronaći ovde
• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni.

DO KADA SE MOŽETE PRIJAVITI ZA GLASANJE

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za glasanje u inostranstvu može se podneti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva R. Srbije najkasnije do 4. aprila 2020. godine

KAKO MOŽETE PODNETI ZAHTEV

• putem mejla: izbori@gkrshamburg.de
• putem pošte na adresu: Generalkonsulat der R. Serbien, Harvestehuder Weg 101, 20149 Hamburg
• putem faksa br.  + 49 40 410 4747
Molimo da redovno pratite sva obaveštenja Generalnog konzulata i Vlade R. Srbije.

OBAVEŠTAVANJE BIRAČA

Biraču koji ispunjava uslove za glasanje se dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa.

04.03.2020.

Na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12 i 88/18), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

OBAVEŠTAVA

BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANJU BIRAČKOG PRAVA NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (4. april 2020. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Nadležna opštinska, odnosno gradska uprava rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati na isti način i po istom postupku dostavlja diplomatsko-konzularnmo predstavništvu koje je prosledilo zahtev, radi obaveštavanja birača.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

26.01.2020.

Đaci srpske dopunske škole „Sveti Sava“ iz Bremena, povodom obeležavanja školske slave, održali su  26. januara, svečanu akademiju u prostorijama hrama Svetog Georgija u Bremenu. Pred velikim brojem roditelja i drugih gostiju, đaci su izveli program koji su pripremili sa svojom nastavnicom Milicom Stanković.  Nakon održanog programa đacima su podeljeni prigodni pokloni. Prisutne je pozdravila i đacima čestitala slavu konzul Lidija Ivanović.

25.01.2020.

Povodom obeležavanja školske slave Svetog Save daci srpske dopunske škole „Jovan Jovanovic Zmaj“ u Hamburgu održali su, 25. jaunara, Svecanu akademiju u hramu Svetog Arhangela Mihajla. Priredbi koju je pripremila nastavnica Tatjana Filipovic, pored velikog broja dece, roditelja i drugih gostiju prisustvovali su predstavnici Generalnog konzulata, Školskog odbora, Crkvene opštine, potpukovnik Miloje Zdravkovic, polaznik Generalštabne vojne akademije u Hamburgu i Milica Stankovic, nastavnica srpske dopunske škole u Bremenu. Prisutne je ispred Generalnog konzulata pozdravila i dacima cestitala slavu konzul Lidija Ivanovic.
Nakon akademije dacima su podeljeni prigodni pokloni  i druženje se nastavilo u prostorijama crkvenog doma.

 

20. januar 2020.

Predstavnici konzularnog kora i medjunarodnih organizacija sa sedištem u Hamburgu, kao i konzuli čije konzularno područje obuhvata Hamburg na novogodišnjem prijemu kod dr Petera Čenčera (Peter Tschentsche), predsednika Senata i Prvog gradonačelnika Slobodnog i Hanzeatskog grada Hamburga.

 

15. januar 2020.

Generalni konzul Nataša Rašević zajedno sa predstavnicima konzularnog kora u Hamburgu na novogodišnjem prijemu kod dr Adreasa Bovenšulte (Andreas Bovemschulte), predsednikom Senata i gradonačelnikom Slobodnog i Hanzeatskog grada Bremena.

Odlukama br. 20/30-2020/01 i br. 21/30-2020/01 od 16. januara 2020. godine, MSP - USDSR je raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara o.g. Sve informacije o konkursima i proceduri prijaljivanja mogu se pronaći na linku https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu-2/

Narodna banka Srbije je, izradila Finansijski vodič za povratnike, kojim nastoji da unapredi informisanost naših građana koji žele da se vrate u R. Srbiju.

Finansijskom vodiču se može pristupiti putem sajta Narodne banke Srbije putem sledećeg linka:
- vodič na povranike - na srpskom jeziku
- vodič na povranike - na engleskom jeziku

07.12.2019.

Srpsko kulturno umetničko društvo „Mladost“ iz Hamburga održalo je 7. decembra, tradicionalni godišnji koncert. Sa gostima iz Berlina, SDG „Mladost“ priredili su celovečernjm program pred velikim brojem posetilaca. Manifestaciji je prisustvovala konzul Lidija Ivanović i predstavnici Generalnog konzulata.

 

27. novembar 2019.

Generalni konzul Nataša Rašević je učestvovala u radu godišnje skupštine Hamburg Consular Women’s Club na kojoj je podnet izveštaj o aktivnostima kluba u 2019. godini, izabrano novo rukovodstvo i izneti planovi za narednu godinu.

 

11.11.2019.

Na Univerzitetu u Hamburgu, u organizaciji katedre za slavistiku održano je 11.11.2019. godine književno veče na kome je predstavljena knjiga o Ivi Andriću »IM BRAND DER WELTEN«, čiji je autor Michael Martens. Nakon predstavljanja knjige i čitanja delova teksta od strane samog autora, diskusiju o knjizi, pred zanačajnim brojem posetilaca i studenata slavistike, vodio je profestor Robert Hodel, šef katedre za slavistiku. Ispred Generalnog kontzulata prisustvovala je konzul, Lidija Ivanović.

 

12.11.2019

GCCCF – Global Clinical+Care Coordination Forum na čijem je čelu Ljubisav Matejević, organizacija koja se bavi holističkim pristupom neophodnih transformacija u pružanju zdravstvene zaštite organizovala je u novembru mesecu, u Hamburgu medjunarodnu konferenciju.

Konferencija je okupila stotinak predstavnika iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, SAD, Katara, UAE, Velike Britanije, Danske, Poljske, Slovačke, Rumunije, Hrvatske, Italije, Grčke, Litvanije, Rusije i Srbije, različitih instituta, organizacija i firmi koje se bave pružanjem usluga u oblasti unapredjenja i organizacije zdravstvene zaštite, kao i lekara. Iz Republike Srbije prisustvovali sa KCS iz Beograd: dr. Milica Vukićević, koja održala zapaženo predavanje o upotrebi aplikacije PREVENTICUS u prevenciji srčanog udara, dr. Radmila Karan, Vladimir Milićević; sa Kliničkog centra iz Kragujevca: Miloš Mitrašević; sa Stomatološke klinike u Nišu: prof Dragan Petrović i dr. Ivica Vučković, kao Miodrag Todorović, predstavnik PANAFRICARE ali I počasni konzul R. Srbije na Sejšelima. Skupu je i prisustvovala konzul Lidija Ivanović.

11.11.2019.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, konzul Lidija Ivanovic je položila lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, koje se nalazi na podrucju nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvecem vojnom logoru u Nemackoj u Prvom svetskom ratu, otvorenom 1915. godine, je bilo internirano oko 60.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Francuza, Srba, Belgijanaca i Rusa. Na ovom vojnom groblju sahranjeno je 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca.

07.11.2019.

U organizaciji Srpske pravoslavne crkve u Hamburgu je 7. novembra gostovala glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta,  Vesna Stankovic sa svojom monodramom „Milunka Savic“, kojom je duboko dirnula publiku životnom pricom žene ratnika, pricom o životu i smrti, ratu, Srbiji i njenoj istoriji. Predstavi su pored brojne dijaspore, prisustvovali i predstavnici Generalnog konzulata.

19. oktobar 2019.

Po drugi put ove godine je naša džez i bluz pevačica Lena Kovačević, zajedno sa gudačkim orkestrom Jozef &Friends iz Braunšvajga održala koncert 19. oktobra u Braunšvajgu. Brojna publika je uzivala u raznovrsnom repertoaru poznate pevačice, koja je pored svojih pesama, izvodila džez i bluz numere, kao i italijanske kancone i francuske šansone. Orkestar Josef & Friends je osnovao Jožef Žiga, prva violina orkestra Drzavnog teatra Braunšvajg, zajedno sa svojim kolegama muzičarima. Uspešna saradnja Lene Kovačević I orkestra Jozef & Friends će biti nastavljena i najavljeni su novi koncerti u Braunšvajgu. Koncertu je prisustvovala generalni konzul Nataša Rašević.

3. septembar 2019.

     Na privatnom pravnom fakultetu „Bucerius Law School“ u Hamburgu je 3, septembra o. g. održana svečana ceremonija dodele diploma polaznicima master studija za pravo i biznis. Polaznici ovog jednogodišnjeg master programa su iz 15 zemalja među kojima je bio i Aleksandar Đorđević iz Srbije.

Istovremeno sa dodelom diploma generaciji 2018/2019, predstavljeni su polaznici za narednu školsku godinu koji su iz 28 različitih zemalja, među kojima je i jedan student iz Srbije.

Ceremoniji dodele diploma prisustvovala je konzul Lidija Ivanović.

31. jul 2019.

ZA VIŠE INFORMACIJA POGLEDAJTE - BROŠURU

02. juli 2019.

Generalni konzul Nataša Rašević je 28. juna o.g. prisustvovala svečanoj dodeli diploma polaznicima Generalštabne vojne akademije u Hamburgu (Führungsakademie der Bundeswehr), oficirima iz 37 zemalja. Iz Srbije je ove godine dvogodišnje školovanje uspešno okončao potpukovnik Velimir Mandić, a ispred Vojske Srbije, svečanosti je prisustvovao Toni Simić, zamenik vojnog atašea u Ambasadi RS u Berlinu.  

27. jun 2019.

Obaveštavamo sve zainteresovane da su 19. juna 2019. donete odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Odluke se mogu preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

26. jun 2019.

   Generalni konzulat poziva roditelje da prijave decu za pohađanje dopunske nastave koja se sprovodi po posebnom programu obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu na srpskom jeziku za učenike koji privremeno ili trajno žive u inostranstvu u organizaciji i po programima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije, u školskoj 2019/2020 godini.

Do dolaska novog nastavnika iz R. Srbije, molimo da popunjene i potpisane prijave dostavite na adresu (poštansku ili e-mail) ovog Generalnog konzulata.

Podsećamo roditelje dece koja već pohadjaju nastavu da se prijave podnose za svaku školsku godinu.

 Prijava

29. maj 2019. 

Generalni konzulat u Hamburgu učestvovao je u Dugoj noći konzulata 23. maja u okviru „Nedelje Evrope" pod pokroviteljstvom Senata Hamburga. 

Posetioci Generalnog konzulata mogli su tokom ove noći da vide kratke filmove o turističkoj ponudi Srbije i da probaju srpske specijalitete. Srpski studenti sa Akademije za muziku i pozorište u Hamburgu održali su koncert klasične muzike, a folklorno društvo „Mladost" izvelo je tradicionalne srpske igre.

Pored brojnih građana, Konzulat je posetila Dorotea Štapelfed, senatorka za razvoj grada i stanovanje, Murat Gozaj, poslanik stranke Zeleni u hamburškom parlamentu i Ian Karan, bivši ministar privrede.

16. maj 2019.

Generalni konzulat Republike Srbije u Hamburgu će 23. maja 2018. godine po sedmi  put uzeti učešće u manifestaciji pod nazivom »Duga noć konzulata«, koju organizuje Senat Slobodnog i Hanzeatskog Grada Hamburga, a vezana je za obeležavanje Dana Evrope u Hamburgu. Pored Generalnog konzulata Republike Srbije u Dugoj noći konzulata  od 18,00 do 22,00 časa za posetioce su simbolično "otvorili svoja vrata" još 29 generalnih konzulata, konzulata i kulturno-informativnih institucija sa sedištem u Hamburgu.

Najsrdačnije pozivamo sve zainteresovane da nas posete tokom Duge noći konzulata. Pružićemo korisne informacije i odgovoriti na sva pitanja vezana za rad Generalnog konzulata, delićemo turističko-informativni materijal o Republici Srbiji, uživati u folklornim igrama iz Srbije, poslužićemo srpske specijalitete a, najviše od svega želimo da u prijatnom društvu sa posetiocima provedemo jedno lepo veče.

DOBRO NAM DOŠLI   

08. maj 2019.

U organizaciji Saveta roditelja Srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj”, a pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, u Hamburgu je 4. maja gostovalo dečije pozorište “Jazavac” iz Banja Luke.

Pozorišne predstave “Gnezdo ljubavi” za mlađi uzrast i “Trg ratnika” za stariji uzrast, okupile su veliki broj dece ali i njihovih roditelja, koji su, uživali u ovom nesvakidašnjem kulturnom događaju i u medjusobnom druženju. Pozorišnim predstavama prisustvovali i đaci Srpske dopunske škole iz Bremena sa svojom nastavnicom Milicom Stanković.

Manifestaciji je, ispred Generalnog konzulata, prisustvovala konzul, Lidija Ivanović.

30. april 2019.

U ponedeljak 29. aprila 2019. godine obeležena je 74. godišnjica od oslobođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel u Donjoj Saksoniji, a konzul Lidija Ivanović je tim povodom položila venac na spomenik žrtvama.

Sandbostel je bio jedan od najvećih logora za ratne zarobljenike u severnoj Nemačkoj u kom je u periodu od 1939. godine do 1945. godine bilo preko 313.000 ratnih zarobljenika, interniraca, a pred kraj i oko 9.500 zatvorenika iz koncetracionih logora pripadnika oko 50 nacionalnosti (Poljaci, Francuzi, Rusi, Srbi, Crnogorci, Englezi, Italijani i dr.). U ovom logoru je bilo registrovano više od 23.000 ratnih vojnih zarobljenika iz Jugoslavije, a činili su ih najvećim delom Srbi i Crnogorci. Na groblju je sahranjeno oko 100 srpskih vojnih zarobljenika.

Vence su položili, pored predstavnika lokalnih vlasti i udruženja koja neguju sećanja na stradale, predstavnici diplomatsko konzularnih predstavništava Ruske Federacije, Italije, Poljske, Francuske i Srbije. Pomenu su prisustvovali između ostalih i predstavnici više verskih zajednica i članovi porodica preživelih logoraša.

09. april 2019.

Obaveštavamo da je na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, objavljen Konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu i biće otvoren do 25. aprila 2019.godine. Više o konkursu možete pogledati na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: http://www.mpn.gov.rs/konkursi-i-javni-pozivi/o-konkursi/.

Tekst konkursa možete preuzeti ovde.

04. april 2019.

     Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 08. marta 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „ Službenom glasniku Republike Srbije ", br.18/2018 od 09. marta 2018. godine i stupila je na snagu 09. marta 2018. godine.

20. mart 2019.

     Ministar zdravlja ass dr Zlatibor Lončar bio je gost rukovodstva Univerzitetske klinike Šlezvig – Holštajn iz Libeka, najveće zdravstvene ustanove nemačke pokrajine Šlezvig – Holštajn i druge po veličini u Nemačkoj. Ovom prilikom ministar Lončar je imao priliku da se upozna sa organizacijom rada ove eminentne medicinske institucije i prodiskutuje o mogućim oblicima saradnje sa zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

15. mart 2019.

  Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 13. marta do 01. aprila 2019. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri priajvljivanja mogu se pronaći na linku: http://www.dijaspora.gov.rs/lat/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu/ 

februar 2019.

Na poziv Srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj” iz Hamburga, pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata RS u Hamburgu i srpske crkvene opštine u Hamburgu, u prostorijama Hrama svetog Argangela Mihajla u Hamburgu održana je izložba Etnografskog muzeja iz Beograda “Narodna kultura Srba u 19. i 20. Veku” kao i radionice za decu i mlade “Dete i tradicija”.

Panoi sa fotografijama eksponata Etnografskog muzeja dočarali su svakodnevni život srpskog naroda u 19. i 20. veku, a na radionicama “Dete i tradicija” deci je bilo prikazano kako su izgledale i kako su bile uredjene kuće na selu i kuce u gradu tokom 19. veka, kako su se ljudi oblačili, od kojih se materijala pravila odeća i kako se ukrašavala.

Izložba je otvorena 08. Februara obraćanjem konzula Lidija Ivanovič, nastavnice Dragane Rašuo, predsednika Saveta roditelja i direktorke Etnografskog muzeja, Tijane Čolak-Antić Popović, uz program koji su izveli učenici dopunske škole na srpskom jeziku i folklorno društvo „Mladost“ iz Hamburga. Pored učenika dopunske škole i njihovih roditelja, koji su bili najbrojniji posetioci i kojima je ova izložba prvenstveno namenjena, takođe su prisustvovali i drugi predstavnici srpske dijaspore, crkvene opštine, kao i kolektiv Generalnog konzulata u Hamburgu. Radionicama su prisustvovali i đaci Srpske dopunske škole iz Bremena sa svojom nastavnicom Milicom Stanković.

27. januar 2019.

Đaci srpske dopunske škole „Sveti Sava“ iz Bremena, povodom obeležavanja školske slave, održali su  27. januara, svečanu akademiju u prostorijama hrama Svetog Georgija u Bremenu. Pred velikim brojem roditelja i drugih gostiju, đaci su izveli program koji su pripremili sa svojom nastavnicom Milicom Stanković.  Nakon održanog programa izabrani su najuspešniji crteži i đacima su podeljeni prigodni pokloni. Prisutne je pozdravila i đacima čestitala slavu konzul Lidija Ivanović. 

26. januar 2019.

Povodom obeležavanja školske slave Svetog Save đaci srpske dopunske škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Hamburgu održali su, 26. jaunara, Svečanu priredbu u hramu Svetog Arhangela Mihajla. Priredbi koju je pripremila i vodila nastavnica Dragana Rašuo, pored velikog broja dece, roditelja i drugih gostiju prisustvovali su predstavnici Generalnog konzulata, Školskog odbora, Crkvene opštine. Prisutne je ispred Generalnog konzulata pozdravila i đacima čestitala slavu konzul Lidija Ivanović.

Nakon održanog programa đacima su podeljeni prigodni pokloni i izabrani najuspešniji crteži, a druženje se nastavilo u prostorijama crvkenog doma.

25. januar 2019.

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau, nosioce svih vrsta pasoša, prema kojoj ovi državljani mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R.Srbije do 90 dana od datuma ulaska u R.Srbiju, u priodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima. Odluka stupa na snagu 25.01.2019.godine.

21. januar 2019.

Predstavnici konzularnog kora i medjunarodnih organizacija sa sedištem u Hamburgu, kao i konzuli čije konzularno područje obuhvata Hamburg na novogodišnjem prijemu kod dr Petera Čenčera (Peter Tschentsche), predsednika Senata i Prvog gradonačelnika Slobodnog i Hanzeatskog grada Hamburga. 

16. januar 2019.

Generalni konzul Nataša Rašević zajedno sa predstavnicima konzularnog kora u Hamburgu na novogodišnjem prijemu kod dr Karsten Zilingom (Carsten Sieling), predsednikom Senata i gradonačelnikom Slobodnog i Hanzeatskog grada Bremena.

Januar 2019.

    Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2019. godini, koji je otvoren do 1. marta 2019. godine.

Sve o Konkursu možete pogledati na ovom linku.

decembar 2018.

Srpska dopunska škola “Jovan Jovanović Zmaj” organizovala je i ove godine Novogodišnji bazar, u nedelju 16. decembra 2018. godine u prostorijama SPC.  Sredstva sakupljena prodajom zanimljivih dečijih rukotvorina kao i kolača koje su donirale vredne mame uplaćen je Narodnoj kuhinji na Kosovu i Metohiji Majka devet Jugovića. Manifestaciji je, pored velikog broja dece i roditelja, kao i baka i deka, koji su uživali u medjusobnom druženju, ispred Generalnog konzulata, prisustvovala konzul, Lidija Ivanović. 

decembar 2018.

Na Vojnoj oficirskoj akademiji (Führungsakademie der Bundeswehr) u Hamburgu 4. decembra o.g. je održan Veliki informacioni dan posvećen Republici Srbiji, na kojem je polaznik Akademije, potpukovnik Velimir Mandić predstavio svoju zemlju dajući informacije o najbitnijim geografskim, istorijskim, političkim, ekonomskim i vojnim temama. Na koncizan i sveobuhvatan način, rečito i duhovito, potpukovnik Mandić je polaznicima akademije, među kojima su oficiri iz brojnih zemalja, ali i prisutnim visokim nemačkim oficirima, i drugim zvanicama iz političkog i društvenog života Hamburga predstavio Republiku Srbiju. Nakon predavanja, sliku Srbije upotpunio je i uspešan nastup dece iz Kultuno umetničkog društva Mladost iz Hamburga, koji su kraćim programom predstavili kolo kao nematerijalnu kulturnu baštinu. Predavanju su, pored ostalih prisustvovali generalni konzul Nataša Rašević i konzul Lidija Ivanović, vojni ataše Dejan Cimbaljević iz Ambasade RS u Berlinu, kao i sveštenici SPC iz Hamburga, Siniša Vujasinović, Aleksa Milinković i đakon Milutin Marić.

novembar 2018.

Obaveštavaju se državlјani Republike Srbije koji su rođeni na teritoriji bivših Republika SFRJ, a u prethodnom periodu nisu pokrenuli postupak za upis u matične knjige Republike Srbije, bez odlaganja pokrenu odgovarajuće upravne postupke iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i regulišu obavezu upisa u MKR u Republici Srbiji.

U protivnom, neće biti u mogućnosti da pribave nove putne isprave ukoliko prilikom podnošenja zahteva budu prilagali izvode iz matične knjige rođenih koje su izdali organi iz bivših Republika SFRJ. 

novembar 2018.

GCCCF – Global Clinical+Care Coordination Forum na čijem je čelu Ljubisav Matejević, organizacija koja se bavi holističkim pristupom neophodnih transformacija u pružanju zdravstvene zaštite organizovala je u novembru mesecu, u Hamburgu medjunarodnu konferenciju “Inovirati, uskladiti i unaprediti” (“Inovate, Orchestrate and Elevate”).

Konferencija je okupila stotinak predstavnika iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, SAD, Bahreina, UAE, Velike Britanije, Danske, Poljske, Slovačke, Italije, Rumunije, Litvanije, Rusije i Srbije, različitih instituta, organizacija i firmi koje se bave pružanjem usluga u oblasti unapredjenja i organizacije zdravstvene zaštite, kao i lekara. Kongresu prisustvovao i državni sekretar Ministarstva zdravlja Rumunije, C. Grasu. Iz Republike Srbije prisustvovali prof D.Petrović I dr. I.Vučković sa Stomatološkeklinike u Nišu i dr. M.Vukićević sa KCS iz Beograd, kao I M.Jeftić, director IN2 Informatički inženjering iz Beograda. Skupu prisustvovala konzul Lidija Ivanović.

25.11.2018

U nedelju 25. novembra 2018. godine Crkvena opština Hamburg je proslavila Sabor svetog Arhangela Mihaila svoju hramovnu slavu. Pred velikim brojem okupljenih vernika, svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop Diseldorfa i Nemačke gospodin Grigorije sa domaćinima, sveštenicima iz Hamburga, kao i sveštenicima iz Štutgarta, Beograda i Slankamena. Prisutni su, pored predstavnika Rimokatoličke i Evangelističke crkve, monsinjora Vilma Sandersa i pastorkinje Anete Rajmers Avenarius, bili i generalni konzul Republike Srbije u Hamburgu Nataša Rašević, konzul Lidija Ivanović i potpukovnik Velimir Mandić.

23.11.2018

Pozorišna predstava „Noć bogova“ sa maestralnim Nebojšom Ilićem, Dejanom Lutkićem i Vojinom Ćetkovićem održana 23. novembra 2018. godine, u Hamburgu okupila je vise od 300 gledalaca, među kojima su bili i zaposleni u Generalnom konzulatu, sveštenici SPC, predstavnici Crkvene opštine i predstavnici Školskog odbora srpske dopunske škole.

17.11.2018

Parohija i Crkvena opština u Bremenu, proslavila je 17. novembra 2017. godine prenos moštiju svetog velikomučenika Georgija – Đurđic, hramovnu slavu. Prigodnim programom posvećenim svetitelju i svim stradalim u Velikom ratu, okićeni simbolom Natalijine ramonde, slavlje su uveličali đaci srpske dopunske škole iz Bremena. Svečanosti je prisustvovala konzul Lidija Ivanović.

16.11.2018

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, konzul Lidija Ivanović je položila lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, koje se nalazi na području nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvećem vojnom logoru u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, otvorenom 1915. godine, je bilo internirano oko 60.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Francuza, Srba, Belgijanaca i Rusa. Na ovom vojnom groblju sahranjeno je 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca. 

12.11.2018.

Celovečernjim koncertom pred velikim brojem posetilaca, 120 članova u 4 ansambla, Sportsko kulturno umetničko društvo „Mladost“ iz Hamburga obeležilo je, dana 10. Novembra 2018, jubilej 45. godina postojanja. Manifestaciji je prisustvovala konzul Lidija Ivanović. 

05.11.2018.

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 25. oktobra 2018. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Antigva i Barbuda, Grenada, Komonvelt Dominika i Trinidad i Tobago, nosioci svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima.

Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije" br. 81/2018 od 26. oktobra 2018. godine, a stupila je na snagu danom objavljivanja za državljane Antigva i Barbuda, Grenada i Komonvelt Dominika. Za državljane Trinidad i Tobago Odluka je stupila na snagu 03. novembra 2018. godine.

Državljani navedenih država, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od 90 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije.

25.10.2018.

Odlukom vlade Islamske Republike Iran, a na osnovu reciprociteta, stavljena je van snage Odluka o bezviznom režimu za državljanje Republike Srbije, nosioce običnih pasoša. Odluka stupa na snagu 25. oktobra 2018. godine i od tog trenutka državljanima Republike Srbije za ulazak i boravak na teritoriji Islamske Republike Iran potrebna je viza.

16. oktobar 2018.

     Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 08. oktobra 2018. godine, donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS", broj 75/18 od 09. 10. 2018. godine i stupa na snagu 17. 10. 2018. godine.

Od tog datuma, državljanima IR Iran, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije, viza je potrebna.

12.07.2018

     "Studiraj u Srbiji" je inicijativa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije koja za cilj ima promociju visokog obrazovanja u Srbiji stranim studentima.  Više informacija o Univerzitetima, fakultetima, studijskim programima i uslovima studiranja stranih studenata u Srbiji možete pronaći na sajtu StudyinSerbia.rs

02. jun 2018.

U Hamburgu je u subotu, 2, juna gostovalo pozorište “Lektira” iz Beograda, u organizaciji Saveta roditelja Srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj”, a pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Pozorišne predstave “Sebični berberin” za mlađi uzrast i “Jazavac pred sudom” za stariji uzrast, okupile su veliki broj dece ali i njihovih roditelja, koji su, uživali u ovom nesvakidašnjem kulturnom događaju i u medjusobnom druženju. I ovom prilikom organizovano je prikupljanje pomoći za naše državljane koji se leče na onkološkoj klinici u Flensburgu.

Manifestaciji je, ispred Generalnog konzulata, prisustvovala konzul, Lidija Ivanović.

27. maj 2018.

 U Hamburgu, u organizaciji Saveta roditelja Srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj”, pod pokroviteljstvom Generalnog konzulata Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve održan je tradicionalni kros RTS-a, u nedelju, 27. maja.

Manifestacija je okupila veliki broj dece i roditelja koji su, po predivnom vremenu u lepom ambijentu parka u Hornu, trčali i uživali u celodnevnom druženju.  Deca su se nadmetala u grupama prema uzrastu i polu, a takmičili su se i roditelji. I ovom prilikom, u skladu sa dosadašnjom praksom na manifestacijama koje organizuje Srpska dopunska škola prikupljena je i pomoć za naše državljane koji se leče na onkološkoj klinici u Flensburgu.

Manifestaciji je, ispred Generalnog konzulata, prisustvovala konzul, Lidija Ivanović.

30. maj 2018.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 24. maja 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Azerbejdzan, nosioce običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do devedeset (90) dana u periodu od stoosamdeset (180) dana, od datuma ulaska u Republiku Srbiju, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br.39/2018 od 25. maja 2018. godine i stupa na snagu 2. juna 2018. godine.

30. maj 2018.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 24. maja 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br. 39/2018 od 25. maja 2018. godine i stupa na snagu 2. juna 2018.  godine.

15. maj 2018.

Po šesti put za redom Generalni konzulat RS u Hamburgu je 15. maja uzeo učešće u Dugoj noći konzulata, zajedno sa još 29 generalnih konzulata i konzulata, četiri kulturno-informativne institucije, kao i Međunarodnim sudom za pomorsko pravo. Duga noć konzulata predstavlja svojevrsnu završnicu Nedelje Evrope, koja se svake godine u maju održava pod pokroviteljstvom Senata Slobodnog i Hanzeatskog Grada Hamburga.

Posetiocima Generalnog konzulatu tokom ove noći je folklorno društvo „Mladost“ iz Hamburga izvelo tradicionalne srpske igre, prikazani su kratki filmovi o turističkoj ponudi Srbije, deljeni turistički prospekti, a zahvaljujući donaciji srpske firme „Zlatiborac“ gostima su posluživani srpski specijaliteti.

Kao i ranijih godina posećenost i zainteresovanost za srpski konzulat je bila velika, i to ne samo među Nemcima, već i među drugim strancima u Hamburgu, kao i kolegama iz konzularnog kora.

11. maj 2018.

Generalni konzulat Republike Srbije u Hamburgu će 15. maja 2018. godine po šesti  put uzeti učešće u manifestaciji pod nazivom "Duga noć konzulata", koju organizuje Senat Slobodnog i Hanzeatskog Grada Hamburga. Ova manifestacija održava se već sedmi put za redom, a vezana je za obeležavanje Dana Evrope u Hamburgu. Pored Generalnog konzulata Republike Srbije u Dugoj noći konzulata  od 18,00 do 22,00 časa za posetioce su simbolično "otvorili svoja vrata" još 34 generalna konzulata, konzulata i kulturno-informativne institucije sa sedištem u Hamburgu.

Najsrdačnije pozivamo sve zainteresovane da nas posete tokom Duge noći konzulata. Pružićemo korisne informacije i odgovoriti na sva pitanja vezana za rad Generalnog konzulata, delićemo turističko-informativni materijal o Republici Srbiji, uživati u folklornim igrama iz Srbije, poslužićemo srpske specijalitete a, najviše od svega želimo da u prijatnom društvu sa posetiocima provedemo jedno lepo veče.

DOBRO NAM DOŠLI   

09. maj 2018 

   Centar za internacionalne migracije i razvoj (CIM) i ove godine poziva studente, apsovente i zaposlene iz Srbije na seminar “ Profesionalne perspektive u Nemačkoj i Srbiji” koji će se u održati od 26.-27. maja 2018. godine u Berlinu.

Centar za internacionalne migracije i razvoj želi da stručnjacima iz balkanskog regiona, koji su svoje znanje stekli u Nemačkoj, pomogne prilikom povratka u domovinu odnosno prilikom kratkotrajnih zaposlenja: kroz savetovanja, posredovanjem u zaposenju i finansijskim subvencijama, kako bi razmenom stečenog know-how dali doprinos u razvoju regiona. Pored toga CIM migrantskim organizacijama daje podršku i u sprovođenju neprofitnih projekata u regionu. Istovremeno CIM pruža karijerno savetovanje i za prvo zaposlenje u Nemačkoj.  Seminar traje dva dana, troškove puta i noćenja u potpunosti snosi CIM.

Detaljnije informacije možete pogledati na sajtu Centra za internacionalne migracije i razvoj (CIM) www.cimonline.de/en/html/index.html
 

29. april 2018.

     U nedelju 29. aprila 2018. godine obeležena je 73. godišnjica od oslobođenja logora ratnih zarobljenika Sandbostel u Donjoj Saksoniji, a generalni konzul Nataša Rašević je tim povodom položila venac na spomenik žrtvama.
     Sandbostel je bio jedan od najvećih logora za ratne zarobljenike u severnoj Nemačkoj u kom je u periodu od 1939. godine do 1945. godine bilo preko 313.000 ratnih zarobljenika, interniraca, a pred kraj i oko 9.500 zatvorenika iz koncetracionih logora pripadnika oko 50 nacionalnosti (Poljaci, Francuzi, Rusi, Srbi, Crnogorci, Englezi, Italijani i dr.). U ovom logoru je bilo registrovano više od 23.000 ratnih vojnih zarobljenika iz Jugoslavije, a činili su ih najvećim delom Srbi i Crnogorci. Na groblju je sahranjeno oko 100 srpskih vojnih zarobljenika.
     Vence su položili savezni ministar za kulturu Donje Saksonije, predstavnici lokalnih vlasti, generalni konzuli Francuske i Srbije i konzuli Rusije, Poljske i Ukrajine. Pomenu su prisustvovali predstavnici više verskih zajednica, članovi porodica preživelih, logoraši iz nekoliko zemalja i drugi predstavnici.

17. april 2018.

Na Vojnoj oficirskoj akademiji u Hamburgu 17. aprila je održan Deveti regionalni dan posvećen jugoistočnoj Evropi, na kom su polaznici Akademije, oficiri iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine široj publici predstavili svoje zemlje informišući ih o najbitnijim geografskim, istorijskim, političkim, ekonomskim i vojnim temama. Nakon toga su u podijumskoj diskusiji odgovarali na pitanja prisutnih. Pored polaznika akademije, među kojima su oficiri iz brojnih zemalja, prisustvovali su i visoki nemački oficiri, vojni atašei i druge zvanice. Srbiju je uspešno predstavio potpukovnik Milan Krtinić, a prisustvovali su generalni konzul Nataša Rašević i konzul Lidija Ivanović, kao i vojni ataše Dejan Cimbaljević iz Ambasade RS u Berlinu i potpukovnik Velimir Mandić, koji će naredne školske godine započeti školovanje na ovoj vojnoj akademiji. 

17. april 2018.  

   Obaveštavamo vas da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo i objavilo, 16. aprila 2018, na sajtu njihovog Ministarstva i u dnevnom listu "Alo", Konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu, kao i Konkurs za izbor koordinatora obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu.

Konkurs za izbor nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vasnitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu raspisuje za angažovanje nastavnika, koji ispunjava posebne uslove predviđene odredbama Pravilnika o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, u sledećim državama: SR Nemačka (pet nastavnika); Švajcarska (šest nastavnika); Italija (jedan nastavnik); Velika Britanija (London - jedan nastavnik). Prijave sa potrebnom dokumentacijom kandidati mogu poslati do 30. aprila 2018. godine, na sledeću adresu: MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, sa naznakom: Prijava na konkurs - izbor nastavnika za rad u inostranstvu. Tekst konkursa

Konkurs za izbor koordinatora obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu raspisan je za angažovanje koordinatora obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u SR Nemačkoj. Prijave sa potrebnom dokumentacijom kandidati mogu poslati do 30. aprila 2018. godine, na sledeću adresu: MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, sa naznakom: Prijava na konkurs - izbor koordinatora obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu. Tekst konkursa

Detaljnije informacije i uslove konkursa možete pogledati na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: http://www.mpn.gov.rs/konkursi-i-javni-pozivi/o-konkursi/

13. mart 2018.

   Vlada Sent Vinsenta i Grenadina je donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, za ulazak i boravak na teritoriji St. Vinsenta i Grenadina, do 30 dana, u periodu od godinu dana. Odluka je stupila na snagu 21. februara 2018. godine.

13. mart 2018.

   „Vlada Republike Kolumbije je donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, za ulazak i boravak na teritoriji Republike Kolumbije, do 90 dana, uz mogućnost produžetka dodatnih 90 dana, u periodu od 180 dana u jednoj kalendarskoj  godini. Odluka je stupila na snagu 14. februara 2018. godine.

13. mart 2018.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 08. marta 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „ Službenom glasniku Republike Srbije ", br.18/2018 od 09. marta 2018. godine i stupila je na snagu 09. marta 2018. godine.

12. februar 2018.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 06. februara 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Komonvelta Bahami, Barbadosa, Jamajke, Svetog Vinsenta i Grenadini, Republike Paragvaj i Republike Kolumbija, nosioce svih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br.10/2018 od 07. februara 2018. godine i stupa na snagu 15. februara 2018. godine.

03. februar 2018

HAMBURG

   Srpska dopunska škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Hamburga je 27. januara u hramu svetog arhangela Mihajla u Hamburgu održala svečanu priredbu povodom obeležavanja Svetog Save, kojoj je prisustvovao veliki broj dece i naših građana, a koje je ispred generalnog konzulata pozdravila konzul Lidija Ivanović. 

BREMEN

   Srpska dopunska škola „Sveti Sava“ iz Berena je 02. februara 2018. godine po 15 put održala svetosavsku proslavu u prostorijama hrama Svetog Georgija, a učenike, njihove roditelje i goste su pozdravili protojerej bremenske crkvene opštine Saša Momirović i generalni konzul Nataša Rašević.

01. februar 2018.

   Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Beogradu, 10. novembra 2016. godine, stupio je na snagu 17. januara 2018. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji države druge strane, u periodu do devedeset (90) dana od datuma ulaska.
 

04. januar 2018.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 28. decembra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Surinam, nosioce svih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br.119/2017 od 29. decembra 2017. godine i stupa na snagu 05.01.2018. godine.

14. decembar 2017.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 08. decembra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br. 111/2017 od 11. 12. 2017. godine i stupa na snagu 19. 12. 2017. godine.

06. decembar 2017

   Generalni konzul Nataša Rašević je 23. novembra 2017. godine bila u prvoj zvaničnoj poseti Državnoj kancelariji Šlezvig Holštajna, a primio ju je Dirk Šreder, državni sekretar i šef državne kancelarije pokrajine Šlezvig– Holštajn.

Razgovor je protekao u srdačnoj atmosferi, na kraju kog se generalni konzul upisala u zlatnu knjigu Šlezvig-Holštajna i na poklon dobila monografiju o najsevernijoj nemačkoj pokrajini.

28. novembar 2017.

   Vlada Islamske Republike Iran je donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce običnih pasoša, za ulazak i boravak na teritoriji Islamske Republike Iran, najduže do 30 dana u periodu od godinu dana. Odluka je stupila na snagu 1. novembra 2017. godine. 

14. novembar 2017.

Na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu 14. novembra 2017. godine održano je književno veče sa piscem Draganom Velikićem, čiji su romani prevedeni na šesnaest jezika, a deset njegovih romana je do sada prevedeno na nemački jezik. Ovo veče je bilo posvećeno razgovoru o njegov poslednjem roman „Islednik“ koji je nedavno preveden na nemački jezik, ali i ostalom književnom opusu ovog umetnika, kao i njegovom umetničkom i diplomatskom radu.

Književno veče je otvorio i gosta pozdravio i predstavio prof. Dr Robert Hodel, šef katedre za slavistiku. Razgovor sa piscem je trajao nekoliko sati, a pored studenata slavistike, veći deo publike su činili Nemci, kao i pojedinci iz srpske dijaspore. Ispred Generalnog konzulata, književnoj večeri je prisustvovala generalni konzul Nataša Rašević. 

12. novembar 2017.

Srpska dopunska škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Hamburga, uz podršku Generalnog konzulata RS u Hamburgu i srpske crkvene opštine u Hamburgu, organizovala je dokumentarnu izložbu Muzeja Vuka i Dositeja iz Beograda, u periodu od 10. do 12. novembra 2017. godine u Hramu svetog arhangela Mihajla u Hamburgu.

Izložba je održana pod nazivom „Jezik je hranitelj naroda“ i sastojala se od dvadeset panoa sa tekstovima i fotografijama koji dočaravaju život i rad Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Posetioci izložbe su pored fotografija njihovih knjiga, pisama, ličnih predmeta, imali priliku da prisustvuju radionicama za decu, kao i predavanju za odrasle, sa posebnim osvrtom na vezu ova dva velikana sa nemačkim govornim područjem i prijateljstvom sa braćom Grim i Johanom Volfgangom Geteom.

Izložba je otvorena 10. novembra 2017. godine obraćanjem predstavnika Muzeja Vuka i Dositeja, kao i predsednika Saveta roditelja, uz program koji su izveli učenici dopunske škole na srpskom jeziku i folklorno društvo „Mladost“ iz Hamburga. Pored učenika dopunske škole i njihovih roditelja, koji su bili najbrojniji posetioci i kojima je ova izložba prvenstveno namenjena, takođe su prisustvovali i drugi predstavnici srpske dijaspore, crkvene opštine, kao i kolektiv Generalnog konzulata u Hamburgu. 

11. novembar 2017.

Generalni konzul Nataša Rašević, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položila je lovorov venac na centralnom vojnom groblju u Alftenu, koje se nalazi na području nekadašnjeg vojnog logora Zoltau u Donjoj Saksoniji. U ovom najvećem vojnom logoru u Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, otvorenom 1915. godine, je bilo internirano oko 60.000 vojnih zarobljenika, i to uglavnom Francuza, Srba, Belgijanaca i Rusa.

Na vojnom groblju u Alftenu je sahranjeno 859 vojnih zarobljenika i to: 780 Rusa, 70 Srba, 5 Rumuna i 4 Portugalca. Ne zna se tačan uzrok smrti, ali se pretpostavlja da su bili žrtve španskog gripa, koji je u to vreme harao Nemačkom.

10. oktobar 2017.

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 6. oktobra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indonezije, nosioce običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima.  Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije", br. 090/2017 od  06. 10. 2017. godine i stupa na snagu 14. 10. 2017. godine.

04. septembar 2017.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 22. avgusta 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indije, nosioce običnih pasoša i Odluku o ukidanju viza za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša. Na osnovu ovih odluka nosioci običnih pasoša iz R. Indije i IR Irana mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima. Odluke su objavljene u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 79/2017 od 25. avgusta 2017. godine i stupaju na snagu od 02. septembra 2017. godine. 

29. avgust 2017.

   Na privatnom pravnom fakultetu „Bucerius Law School“ u Hamburgu je 29. avgusta o. g. održana svečana ceremonija dodele diploma polaznicima master studija za pravo i biznis. Polaznici ovog jednogodišnjeg postdiplomskog programa su iz 29 zemlje, a među njima je bila i Višnja Mrdović, postdiplomac iz Srbije, koja je u okviru svojih postdiplomskih studija obavila dvomesečnu praksu u Generalnom konzulatu RS u Hamburgu.

Istovremeno sa dodelom diploma generaciji 2016/2017, predstavljeni su polaznici iz 23 različite zemlje za narednu školsku godinu 2017/2018, među kojima su i dve polaznice iz Srbije. 

Ovo je četvrta godina za redom da na ovom pravnom fakultetu postdiplomske studije upisuju polaznici iz Srbije. Kao i ranijih godina, generalni konzul je prisustvovala svečanoj ceremoniji dodele diploma.  

21. avgust 2017.g.

    U okviru svojih priprema za Evropsko prvenstvo u košarci u Istanbulu u septembru o.g. košarkaška reprezentacija Srbije je učestvovala na međunarodnom Superkup turniru u Hamburgu koji se održao od 18. do 20. avgusta 2017. g. Košarkaški Srbije su izvrsnom igrom osvojili Superkup, pobedivši reprezentacije Poljske, Nemačke i Rusije. Generalni konzulat Republike Srbije u Hamburgu je, osim logističke podrške reprezentaciji, pružio i punu podršku sa tribina zajedno sa brojnim navijačima iz dijaspore. Sve utakmice su bile jako posećene, a posebno utakmica Nemačka-Srbija na kojoj je bilo 3.300 gledalaca.

27. jun 2017.

Na poziv Trgovinske komore Hamburga, generalni konzul Nataša Rašević je 27. juna o.g. učestvovala u zasedanju Radne grupe za istočnu Evropu, savetodavnog tela u okviru Trgovinske komore Hamburga. U zasedanju su učestvovali članovi radne grupe -privrednici Hamburga iz raznih privrednih oblasti, predstavnik hamburškog ministarstva za privredu, saobraćaj i inovacije i predstavnica Komiteta za razvoj investicija Moskovske trgovinske i industrijske komore. Kao gosti-predavači pozvani su generalni konzuli Ukrajine i Srbije, ekonomski savetnik iz Ambasade Poljske u Berlinu i predsednik Nemačko-albansko privrednog društva.

Generalni konzul Nataša Rašević je u svojoj prezentaciji Srbije nastojala da učesnicima približi najvažnije aspekte aktuelne političke i ekonomske situacije, kao i strateške prioritete zemlje. Akcenat je bio na ekonomskim i privrednim kretanjima, kao i na oblastima u kojima Srbija može da bude interesantna stranim firmama.

Nakon izlaganja predstavnika Srbije, Ukrajine, Poljske i Albanije usledila je diskusija sa hamburškim privrednicima koji su pokazali interesovanje za privredna dešavanja u svakoj pojedinačnoj zemlji. 

31. jul 2017.

   Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Beogradu, 2. decembra 2015. godine, stupa na snagu 13. jula 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države, u periodu do 90 dana od datuma ulaska.
 

19. maj 2017.

Generalni konzulat Republike Srbije u Hamburgu 16. maja 2017.godine po peti  put je uzeo učešće u manifestaciji pod nazivom Duga noć konzulata,  koju organizuje Senat Slobodnog i Hanzeatskog Grada Hamburga. Ova manifestacija održava se već šesti put za redom, a vezana je za obeležavanje Dana Evrope u Hamburgu. Pored Generalnog konzulata Republike Srbije u Dugoj noći konzulata  od 18,00 do 22,00 časa za posetioce su simbolično "otvorili svoja vrata" generalni konzulati i konzulati sledećih država: Egipta, Argentine, Belorusije, Bugarske, Bocvane, Čilea, Dominikanske Republike, Francuske, Grčke, Indije, Indonezije, Irana, Islanda, Italije, Kine, Kazahstana, Kirgistana, Koreje, Malija, Mongolije, Poljske, Portugala, Ruske Federacije, Španije, Tadžikistana, Turske, Tajlanda, Urugvaja, Velike Britanije, kao i Fondacija EU-Latinska Amarika i Karibi, Španski kulturni institut Servantes, Italijanski kulturni institut i Francuski institut u Hamburgu.
Prema našoj proceni ovogodišnja manifestacija privukla oko stotinak posetilaca, pretežno državljana Nemačke, ali i drugih stranaca, poput Italijana, Francuza, Turaka i drugih. Kao i prethodnih godina, među posetiocima je zapažen veliki broj mladih, učenika i studenata. Pored posluženja srpskim specijalitetima i pićima, posetioci su se posebno interesovali za turističku posetu Srbiji, sa pažnjom pratili turističke filmove o Srbiji koji su se neprestano prikazivali na monitoru i prikupljali izložene turističke prospekte. Takodje je bilo i drugih pitanja poput onih čime se bavi konzulat i kako se postaje konzul, a mnogi posetioci želeli su da vide i prostorije u koje ne zalaze stranke.
Učešće Generalnog konzulata u Dugoj noći konzulata izvodjenjem tradicionalnih srpskih igara je ulepšalo srpsko folklorno društvo »Mladost« iz Hamburga. Veliku čast svojom posetom pričinili su nam predstavnici Protokola hamburškog Senata i Instituta za stručno obrazovanje grada Hamburga. 

18. maj 2017. 

   Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 11. maja 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Peru, nosioce običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima.  Odluka je objavljena u „ Službenom glasniku Republike Srbije ", br. 46/2017 od  12. 05. 2017. godine i stupa na snagu 20. 05. 2017. godine.

29. april 2017.

Dana 29. aprila 2017. godine povodom 72-godišnjice oslobađanja ratnih zarobljenika iz vojnog logora Zandbostel generalni konzul Nataša Rašević i konzul Milorad Avramović su položili venac na jednom od najvećih severnonemačkih logora ratnih zarobljenika, u kojem je između 1939. do 1945. godine bilo preko 313.000 ratnih zarobljenika, interniraca, a pred kraj rata oko 9.500 zatvorenika iz koncetracionog logora iz više od 50 zemalja. Između 10 i 30 hiljada ratnih zarobljenika je umrlo i sahranjeno na groblju u logoru u Zandbostelu. 

Vence su položili predstavnik vlade pokrajine Donja Saksonija, gradonačelnik grada Zandbostel i zamenik gradonačelnika grada Bremerhafen, generalni konzul Holandije u Diseldorfu, predstavnici generalnih konzulata Rusije, Francuske, Poljske i Ukrajine.

Pomenu su prisustvovali i predstavnici opština Zandbostel i Bremerhafen, predstavnici više verskih zajednica, članovi porodica logoraša i drugi predstavnici.

U vojnom logoru Zandbostel je bilo oko 23.000 ratnih zarobljenika iz tadašnje Jugoslavije.   

Nakon polaganja venaca, predstavnici Genralnog konzulata RS u Hamburgu su se sreli sa praunucima Stojadinović Stanoja iz Paraćina, koji je sahranjen na ovom groblju.

23. april 2017.

  U nedelju 23. aprila 2017. godine obeležena je 72. godišnjica od oslobođenja koncentracionog logora u Bergen – Belzenu. Predstavnici Generalnog konzulata RS u Hamburgu, generalni konzul Nataša Rašević i konzul Milorad Avramović su tim povodom položili venac na spomenik žrtvama.
   Vence su položili i potpredsednica Bundestaga, savezna ministarka za kulturu i medije, ministarka za kulturu Donje Saksonije, generalni konzul Rusije, predstavnici ambasada i konzulata Belorusije, Ukrajine, Poljske, Belgije, Turske.
   Pomenu su prisustvovali predstavnici više verskih zajednica, preživeli logoraši, članovi porodica i drugi predstavnici.
    Logor Bergen-Belzen je najpre bio lager za belgijske i francuske ratne zarobljenike da bi nakon napada Nemačke na Sovjetski savez ovde bili stacionirani ruski ratni zarobljenici i ratni zarobljenici iz drugih zemalja (od 1940 do 1945.). Do kraja rata oko 50.000 ruskih zarobljenika je umrlo od posledica gladi, iscrpljenosti i epidemije. U aprilu 1943. godine ovaj vojni logor postaje koncentracioni logor u koji su deportovani Jevreji, najpre radi moguće razmene za nemačke zarobljenika, a kasnije i iz drugih koncetracionih logora zbog njihove popunjenosti ili zatvaranja. U koncentracionom logoru je od ukupno 120.000 zatvorenika iz cele Evrope oko 52.000 ubijeno ili umrlo neposredno po oslobođenju logora od posledica užasno nehumanog tretmana u koncetracionom logoru.

24. mart 2017. - Obaveštavamo vas da je Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu, objavio Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.

Smisao umetničkog i programskog rešenja je dostojno obeležavanje sećanja na Zorana Đinđića, na njegov život, delo i društvene i istorijske promene koje je pokrenuo u Srbiji, kao i na tragičnu smrt na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine.

Zoran Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. U junu 2000. godine Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef Centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ. Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine.

dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost. Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.

Konkurs možete pogledati ovde.

23. mart 2017.  - Obaveštenje o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike, 2. aprila o.g, možete pogledati ovde

03. mart 2017. -  Ministarstvo finansija - Uprava za javni dug, na osnovu člana 10. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ ("Službeni glasnik RS", broj 108116), poziva državljane bivših republika SFRJ, koji su do 27. aprila 1992. godine deviznu štednju položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, kao i državljane Republike Srbije, koji su do 27. aprila 1992. godine deviznu štednju položili kod filijala banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, a koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ, da prijave svoja potraživanja.

Prijava potraživanja može se poslati putem pošte na adresu: Republika Srbija, Ministarstvo finansija - Uprava za javni dug, Sremska 3-5, Poštanski pregradak: 570, 11000 Beograd 6, sa naznakom "Prijava potraživanja po osnovu devizne štednje", počev od dana objavljivanja ovog poziva.

Prijava potraživanja može se i neposredno predati od 6. marta 2017. godine na šalterima Ministarstva finansija - Uprave za javni dug (u daljem tekstu: Uprava), Sremska 3-5, Beograd, radnim danima od 08:00 do 16:00 časova.

Prijem prijava potraživanja može se zakazati preko brojeva telefona:
+381 11 2021 300; +381 11 2021 301.

Prijava potraživanja ne može se podneti elektronskim putem.

Detaljnije informacije možete pogledati ovde
 

10. februar  -  Obaveštavamo da će se održati Međunarodni savetodavni dani, uz učešće eksperata - savetodavaca iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i nosilaca penzijskog osiguranja Savezne Republike Nemačke. Tom prilikom, predstavnici obe strane će primati zainteresovana lica, koja su se prethodno prijavila, i davati im potrebna obaveštenja i savete u vezi sa njihovim pravima u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja primenom Sporazuma između SFR Jugoslavije i Savezne Republike Nemačke o socijalnom obezbeđenju.

Međunarodni savetodavni dani u Nemačkoj održaće se u Hamburgu, 22. i 23. marta 2017. godine, u prostorijama Nemačkog penzijskog osiguranja, Službe za informacije i savetovanje (Auskunfts-und Beratungsstelle der Deutschen Rentenversicherung, Millerntorplatz 1, 20359 Hamburg).

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, koji je potpisan u Rigi, 5. novembra 2016. godine, stupa na snagu 15. januara 2017. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani Republike Srbije i državljani Narodne Republike Kine, nosioci običnih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države bez vize do 30 (trideset) dana od datuma ulaska.

05. oktobar - Ministarstvo spoljnih poslova i Ministrarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije potpisali su novi Sporazum o organizovanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu. Sporazum možete preuzeti ovde.

30. maj 2016. - Generalni konzulat Republike Srbije u Hamburgu 26. maja 2016.godine po četvrti  put je uzeo učešće u manifestaciji pod nazivom Duga noć konzulata,  koju organizuje Senat Slobodnog i Hanzeatskog Grada Hamburga. Ova manifestacija održava se već peti put za redom, a vezana je za obeležavanje Dana Evrope u Hamburgu. Pored Generalnog konzulata Republike Srbije u Dugoj noći konzulata  od  18,00 do 22,00 časa za posetioce su simbolično "otvorili svoja vrata" generalni konzulati  i konzulati sledećih država: Belorusije, Bugarske, Čilea, Grčke, Indonezije, Irana, Islanda, Italije, Kine, Letonije, Meksika, Mongolije, Novog Zelanda,  Poljske, Portugala, Ruske Federacije, Španije, Tadžikistana, Turske, Ukrajine, Urugvaja, kao i Evropsko-mediteransko-arapsko udruženje, Fondacija EU-Latinska Amarika i Karibi, Španski kulturni institut Servantes, Italijanski kulturni institut i Konfučijev institut na Univerzitetu u Hamburgu.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 30. oktobra 2014. godine usvojila Odluku o ulasku bez viza nosioca stranih putnih isprava, koji poseduju važeću Šengen vizu, vizu Velike Belitanije i ostalih država članica Evropske unije, ili vizu Sjedinjenih Američkih Država i nosioca stranih putnih isprava koje imaju regulisan boravak u državama Šengen zone, državama članicama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovom odlukom, koja je stupila na snagu 08. novembra 2014. godine, pomenute kategorije stranih državljana mogu bez viza ulaziti, tranzitirati i boraviti u Republici Srbiji, najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, s tim da dužina boravka mora biti usklađena sa periodom važenja navedenih viza ili dozvola boravka.

Nosioci putnih dokumenata izdatih u skladu sa medjunarodnim konvencijama (Travel Document, Fremden Pass) moraju posedovati vizu za ulazak u Republiku Srbiju.

Slanje / prijem novca preko JP Pošta Srbije za Francusku, Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju i Crnu Goru.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja, koji je sačinjen u Bukureštu 23. decembra 2014. godine, stupa na snagu 6. avgusta 2015. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani dveju zemalja, nosioci važećih biometrijskih pasoša, nemaju obavezu pribavljanja vize za ulazak, izlazak i prelaz preko teritorije, kao i za boravak na teritoriji države druge strane, u periodu do 90 dana, u okviru perioda od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.

Državljani pomenutih zemalja, nosioci svih vrsta putnih isprava, osim putnih listova i putnih isprava koje se izdaju u skladu sa medjunarodnim konvencijama, mogu, bez viza, ulaziti u Republiku Srbiju, ukoliko ne postoje ostale smetnje iz člana 11. Zakona o strancima i boraviti najduže 90 dana u periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.

Odluka stupa na snagu 30. juna 2015.godine.

04. novembar - Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija – kao jedine države sukcesori bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: „SFRJ“) – i kao suvlasnici diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, kao prethodnog titulara, ovim objavljuju poziv za učešće na konkursu za pružanje posredničkih usluga u  cilju otuđivanja sledećih nepokretnosti(1):

a) Stalna misija SFRJ pri OUN u Njujorku, SAD (Peta avenija 854, Njujork 10065): okvirne dodatne informacije: blok 1391, parcela 6, površina 3.600 kvadratnih stopa/30 h 120, bruto stambena površina 16.125 kvadratnih stopa, godina izgradnje oko 1910;

b) Rezidencija stalnog predstavnika SFRJ pri OUN u Njujorku, SAD (Park avenija 730, Njujork 10021); okvirne dodatne informacije: Stan 16/17B, u koop vlasništvu, 718/30,000 deonica, blok 1385, parcela 37, naziv projekta: Park 71st St. Corp, bruto stambena površina ne računajući podrum 4,294 kvadratne stope, godina izgradnje: 1929;

v) Ambasada i rezidencija SFRJ u Tokiju, Japan (7-24, 4-chome, Kitashinagawa Shinagawa-ku, Tokyo): okvirne dodatne informacije: parcela 316-37 Kita Shinagawa 4-Chome, Shinagawa Ward, Tokio, registrovana ukupna površina 995,27 m² (približno 28 m h 30 m), zgrada 316-37 Kita Shinagawa 4-Chome, Shinagawa Ward, Tokyo, ukupna površina 1.725,70 m² (vrednost navedena u dokumentu projektnog plana zgrade), godina izgradnje 1965;

g) Ambasada SFRJ u Bonu, Nemačka (Schlossallee 5, 5300 Bonn 2), okvirne dodatne informacije: zemljišna knjiga Mehlem, zemljišnoknjižni uložak br. 2865, površina zgrade i bašte/dvorišta 5.441 m², Schlossallee 1 i 5, površina spratova 1.565 m² (prizemlje, podrum, potkrovlje, podzemna garaža sa 14 parking mesta);

d) Ambasada i rezidencija SFRJ u Bernu, Švajcarska (Seminarstrasse 5, 3006 Bern), okvirne dodatne informacije: naselje: br. 199 Bern 4, površina zemljišta: ukupno 1,760 m², bruto površina zgrade 540 m², površina bašte/dvorišta 1,220 m², godina izgradnje: 1978.

TENDERER INFORMATION SHEET

TENDER BOND (GUARANTEE)

PERFORMANCE BOND (GUARANTEE)

Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je osnovala Servis za brze odgovore sa namerom da pruži pomoć u procesu dobijanja odgovora na pitanja dijaspore i Srba u regionu koja su u nadležnosti državnih organa (lična dokumenta, državljanstvo, statusna pitanja, pitanja svojine, dopunske škole  i druga prosvetna pitanja).

Pitanja se mogu postaviti:

• elektronskim putem (sajt Kancelarije: www.dijaspora.gov.rs)
• putem telefona (broj 00381 11 3202 937)
• i ličnim dostavljanjem u prijemno odeljenje brzih odgovora: Beograd, Vasina 20, radnim danom od 09,00 do 16,00 časova

Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru Centra za srpski  kao strani jezik, pokrenut je program učenja srpskog jezika na daljinu. Centar za srpski kao strani jezik ima dugu tradiciju u podučavanju stranih studenata, a diplome koje polaznici dobijaju po završetku kursa međunarodno su priznate. Pored nastave jezika, polaznici se upoznaju i sa osnovama srpske kulture i istorije. Ovaj kurs do sada je bio namenjen prevashodno stranim studentima i stranim državljanima koji nastavu pohađaju u samom centru. Uvođenjem programa za učenje na daljinu, ovaj kvalitetno osmišljeni kurs postao je dostupan i srpskoj dijaspori, studentima slavistike u inostranstvu, kao i svima koji su zainteresovani za učenje srpskog jezika.

Detaljnije informacije o programu dostupne su na sajtu www.learnserbian.fil.bg.ac.rs

Na osnovu Pravilnika o obavljanju stručne prakse u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je stupio na snagu 06. decembra 2013. godine stručnu praksu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima  Republike Srbije mogu obavljati punoletni, poslovno sposobni, državljani Republike Srbije i to studenti osnovnih studija, diplomci i studenti poslediplomskih studija koji nisu u stalnom radnom odnosu. Stručnu praksu ne može obavljati lice koje ima bezbednosne smetnje, pravosnažno osuđeno lice, kao ni lice protiv koga se vodi krivični postupak.

Lice koja obavlja stručnu praksu, po pravilu, nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist. Diplomatsko-konzularno predsdtavništvo ne snosi putne troškove, troškove osguranja, zdravstvene zaštite, smeštaja i ishrane, kao ni druge troškove u vezi sa obavljanjem stručne prakse. Stručna praksa traje najmanje dve nedelje a najduže šest meseci.

Sva pitanja koja se tiču obavljanja stručne prakse predmet su posebnog ugovora.

Ukoliko lice želi obavljanje stručne prakse u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije molbu podnosi željenom predstavništvu najmanje dva meseca pre planiranog početka prakse. Molba mora da sadrži prijavu na posebnom obrascu, fotokopiju pasoša Republike Srbije, biografiju  i saglasnost za bezbednosnu proveru. Zainteresovanima za obavljanje prakse Generalni konzulat u Hamburgu dostaviće obrazac prijave i saglasnosti za bezbednosnu proveru. Generalni konzul obavlja razgovor sa kandidatom, pre nego što se njegova molba i ostala dokumentacija dostave Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova radi sprovođenja dalje procedure.

Odluku o tome da li je molba kandidata za obavljanje stručne prakse u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije usvojena ili ne, donosi ministar spoljnih poslova ili lice koje on ovlasti. Kandidat za obavljanje stručne prakse obaveštava se u pisanoj formi o odluci po njegovoj molbi. Ukoliko je kandidat odbijen iz bezbednosnih razloga, može u roku od šest meseci od prijema obaveštenja ponovo podneti zahtev za obavljanje stručne prakse. Na kraju obavljene prakse Ministarstvo spoljnih poslova izdaje odgovarajuću potvrdu.